zagoricani.com

KRUV I MASLO

Najčešća rana bila je šnjita odrizana od pokve kruva nizduž. To nam je mater uvik napravila kad bi iz igre doletili kući gladni. Nije bila tanka nego podebela, nako malo polukružno odrizana. Mater bi najprije zagalamila na nas kao di smo i odma nam zapritila da ne pravimo šćetu po selu.

Onda bi nam namazala tu debelu šnjitu kruva sa maslom. čim bi sa tako namazanom šnjitom došli među dicu, odma su i druga dica letila kući i nedugo nakon toga došla sa isto tako namazanim komadom kruva i masla.

Dici se ritko na tek ispečeni kruv mazalo maslo. To se nije radilo zbog toga što je bilo toliko slatko da bi dica mogla pojist cilu pokvu s maslom. Zato se vruć kruv nije načimo odma kad se ispeče nego tek kad se onaj stari pojide. Ko bi nasmago friškog kruva tolikoj vojsci.

KRUV I MAST

Kada nije bilo masla, mater bi onda namazala na kruv masti i malo posolila. To je bilo vrime kad su krave bile stevene pa se mliko nije kiselilo jer ga nije bilo dosta. Bilo ga je samo za ujitro dicidici. Ako ga je malo i priteklo onda se š njim ranilo janjad-bliznad ili janjce koje ovce nisu ljubile. Te janjce ranilo se mlikom iz bocuna od pive na koji se stavljala umitna sisa. i maloj

Kad bi ponestalo masla, a kad bi glad navalila u popodnevnim satima, mater bi nas okupila oko sinije i svakom od dice istresla po jednu kašiku šećera na siniju. Mi smo to zvali ćuma šećera. Dica bi klečila oko sinije i kod svoje ćume. Mater bi  onda svakom odrizala po šnjitu kruva. Dica šnjite i umakala u ćumu. Tako bi utažili popodnevnu glad. bi otkidala komadiće od

Oko sinije se tada uvik vodio rat. Starija dica bi varala mlađu zagovarajuć i´ kako bi mogli u njijovu ćumu umočiti kruv. Kad bi dica to vidila, bilo je plača i kuknjave a mater bi onda svu dicunatrala da što prije pojidu i istrala bi i´ nadvor.

KRUV I ŠEćER

Kad se materi žurilo a dica popodne navalila u kuću tražeći jist, mater bi onda na brzinu odrizalakruv, posula ga šećerom i polila s malo vode da šećer ne spane sa kruva. Dala bi šnjitu tako posutu ditetu i nije brinila da će ditetu šećer spasti sa kruva.

Zanimljivo je bilo da kad god bi šnjita ispala iz male dičinje ruke na zemlju, nije se bacala. Malo se otresla, skinila se pržina, trava i trunje i dite je opet nastavilo jist ko da ništa nije bilo.

KRUV I PARADAJZ

Kad bi dalmatici (tako smo zvali hercegovce što su dovozili povrće u selo) dovezli priko lita paradajz, papriku i drugo povrće u selo, mater bi onda uzela punu kantu paradajza. Onu što se muzle krave u nju. Paradajz se tada prodavo za žito. «Kila za kilu» a bilo je i «sud za sud». Kila žita kila paradajza ili kanta žita kanta paradajza.

Mater bi onda dici odrizala komad kruva i dala po paradajz da se dica malo okripe. A dica bi kroz selo nosila u jednoj ruki paradajz a u drugoj kruv i prismakala. Druga dica bi pilila u nji. Očima su jila paradajz.

UŠćIPCI

Ušćipci su se pravili ritko. To bi palo napomet materi kad bi imala malo više slobodnog vrimena pa bi od zakuvanog tista za kruv odvadila jedan dio i nako, vadeći tisto kašikom pekla ga na zagrijanoj masti u tavici. Bili su to ušćipci. Ušćipci se nisu jili s ničim nego sami, nako vrući. Nikad i´ nije bilo dosta. Bili su masni da se mast iz nji´ cidila kad bi se malo jače prstima stisnuli. To nije smetalo nikom, želja je bila veća.

TITKUŠ  - ŠARENJAK

Vrlo ukusno jilo napravito od kumpira, bilog luka i brašna. Pripremalo se svakodnevno za ručak ili večeru.
Kumpir se oguli i sicovicom u čanjeku isica na kockice. Ovisno od brojnosti čeljadi u familiji odredi se i količina kumpira. Isicanom kumpiru dodaju se očišćeni sitno nasickani češnjevi manje glavice bilog luka (desetak češnjeva ako je glavica manja). Isto tako se očisti jedna glavica crvenog luka i sitno nasica u kumpir. U sve to zajedno dodaje se brašno. Količina brašna se odredi prema količini kumpira. Ne smi bit brašna priviše a nesmi se ni omalit. Mora bit nako, taman.
Sve se zamisi vodom da se napravi gusta smisa.
Smisa se istrese u, prvo sa masti ili zejtenom namazanu, tepsiju. Tepsija mora bit određena količini smise. Smisa ne smi bit tanka kako kod pečenja ne bi izgorila a isto tako ne smi biti ni debela jer se onda nebi dobro ispekla.
Titkuš se peče u pekari šporeta ili ispod sača na jakoj vatri oko pola sata. Dobro pečen titkuš mora bit požaren odozdol a odozgor rumen. Kako bi znali je li titkuš pečen, povremeno se proba kumpir. Ako je kumpir pečen onda je i titkuš pečen. Za vrime pečenja more se titkuš počinit s masti ili zejtenom (uljem).
Titkuš se jio uvik sa kiselinom (kiselo mlijeko). Kad se ispeče, titkuš se usitni na manje komade, polije kiselinom i sitno nasickanim bilim lukom a onda počini vrilom masti.

(U smisu se po želji more dodat bibera, sitno narizane slanine).

PITA KUMPIRAčA

Vrlo ukusno jilo napravljeno od kumpira, bilog luka i brašna. Pripremalo se svakodnevno za ručak ili večeru.
Kumpir se oguli i sicovicom u čanjeku isica na kockice. Ovisno od brojnosti čeljadi u familiji odredi se i količina kumpira. Isicanom kumpiru dodaju se očišćeni, sitno nasickani, češnjevi jedne manje glavice bilog luka (desetak češnjeva ako je glavica manja). Isto tako se očisti jedna glavica crvenog luka i sitno nasicka u kumpir.
Od brašna se zamisi tisto za jufke. Obično tisto se napravi tako da se u, prosijano brašno, doda topla voda i misi tako da bude najbolje za razvijanje kalagijom. Zamišano tisto se podili na tri dila. Svaki se dio polako kalagijom razvlači na siniji ili stolu, da bude što tanji. Kad je tisto dovoljno razvaljano, malo se primaže stopljenom masti ili zejtenom (uljem) i onda se redom po jufki stavlja smisa kumpira ali ne skroz do kraja jufke. Ne smi bit priviše smise nego nako, taman da nije ni tanko ni debelo. Krajevi jufke se pribace priko smise i onda se jufka polako skuplja. Kad je skupljena, prva se jufka mota u krug i tako smotana stavlja u srid tepsije. Tepsija se prije toga mora namazat s masti ili zejtenom (uljem). Druga jufka se, nakon što je napravljena, stavlja u tepsiju oko one prve, treća oko druge. Tako se tepsija napuni, jufke lipo rasporede da budu jednake. Onda se s otopljenom masti redom pita počini i stavi u pekaru ili ispod sača.
Pita se peče na jakoj vatri oko pola sata. Ako je kumpir pečen onda je i pita pečena. Dobro pečena pita mora biti odozdol požarena a odozgor rumena pa i malo jače pečena. Za vrime pečenja more se pitu počinit s masti ili zejtenom (uljem). 

Pita se jide nako sama, a more se jist i sa nikom salatom, kiselinom (kiselim mlijekom).

(U smisu se po želji more dodat bibera. Pita kojoj se u smisu dodavalo sitno nasickanog mesa, mlivenog mesa ili paraćenda zvala se  burek. Postupak spravljanja je isti).

PRISNAC

Vrlo ukusno jilo od mladog lišća škripavca, koprve ili ripe. Pripremalo se najviše s prolića pa do litnog vrimena.
Mlado lišće škripavca, koprve ili ripe se pribere, očisti i temeljito opere. Sitno se sicovicom usitni u čanjeku. Ubere se mladi luk, očisti, opere i nožom sitno nasicka zajedno sa perima. U to se doda dobar komad friško provarenog sira. Sve se posoli, malo začini i zamisi u jednoličnu smisu. Ne smi se jako stiskat da lišće ne pusti jako vodu.
Od brašna se zamisi tisto za jufke. Obično tisto se napravi tako da se u brašno doda topla voda i misi tako da bude najbolje za razvijanje kalagijom. Zamišano tisto se podili na tri dila. Svaki se dio polako kalagijom razvlači na siniji ili stolu, da bude što tanji. Kad je tisto dovoljno razvaljano, malo se primaže stopljenom masti ili zejtenom (uljem) i onda se redom po jufki stavlja smisa zeleni ali ne skroz do kraja jufke. Ne smi bit priviše smise nego nako, taman da nije ni tanko ni debelo. Krajevi jufke se pribace priko smise i onda se jufka polako skuplja. Kad je skupljena, prva se jufka mota u krug i tako smotana stavlja u srid tepsije. Tepsija se prije toga mora namazati s masti ili zejtenom (uljem). Druga jufka se, nakon što je napravljena, stavlja u tepsiju oko one prve, treća oko druge. Tako se tepsija napuni, jufke lipo rasporede da budu jednake. Onda se s otopljenom masti redom pita počini i stavi u pekaru ili ispod sača.

Pita se peče na jakoj vatri oko pola sata. Ako je zelen pečena onda je i pita pečena. Dobro pečena pita mora biti odozdol požarena a odozgor rumena pa i malo jače pečena. Pita se jide nako sama, a more se jist i sa kiselinom (kiselim mlijekom).

PITA OD TIRITA

Vrlo ukusno jilo od tučenih kumpira, sira i jaja. Pripremalo se uvik za večaru kad bi čeljadi od ručka ostalo tučeni kumpira.Tučeni kumpiri što bi ostali od ručka se razmišaju. U tu smisu se stuku dva tri ili više jaja i doda provarenog sira. Sve se zajedno posoli i dobro umiša.

Od brašna se zamisi tisto za jufke. Obično tisto se napravi tako da se u brašno doda topla voda i misi tako da bude najbolje za razvijanje kalagijom. Zamišano tisto se podili na tri dila. Svaki se dio polako kalagijom razvlači na siniji ili stolu, da bude što tanji. Kad je tisto dovoljno razvaljano, malo se primaže stopljenom masti (ili uljem) i onda se redom po jufki stavlja smisa zeleni ali ne skroz do kraja jufke. Ne smi bit priviše smise nego nako, taman da nije ni tanko ni debelo. Krajevi jufke se pribace priko smise i onda se jufka polako skuplja. Kad je skupljena, prva se jufka mota u krug i tako smotana stavlja u srid tepsije. Tepsija se prije toga mora namazat s masti (ili uljem). Druga jufka se, nakon što je napravljena, stavlja u tepsiju oko one prve, treća oko druge. Tako se tepsija napuni, jufke lipo rasporede da budu jednake. Onda se s otopljenom masti redom pita počini i stavi u pekaru ili ispod sača.

Pita se peče na jakoj vatri oko pola sata. Dobro pečena pita mora biti odozdol požarena a odozgor rumena. Ova pita bude jaka, zasitna. Kod pečenja zna dobro uzrast pa mast more curit iz tepsije dok se pita peče.

Pita se jide nako sama, a more se jist i sa kiselinom (kiselim mlijekom).

PITA TIKVENJAčA

Vrlo ukusno jilo od mlade tikve. Pripremalo se uvik u litnom razdoblju kad su tikve bile zelenije.

Tikva se ubere i rasiče popolo. Svaka polovica se riže u škriljke kojima se guli kora i vadi sridina i špice. Svaka škriljka se lipo nožom riže uzduž i popriko na sitne kockice. U tako usitnjenu tikvu se doda malo soli i malo šećera pa se sve dobro umiša.

Od brašna se zamisi tisto za jufke. Obično tisto se napravi tako da se u brašno doda topla voda i misi tako da bude najbolje za razvijanje kalagijom. Zamišano tisto se podili na tri dila. Svaki se dio polako kalagijom razvlači na siniji ili stolu, da bude što tanji. Kad je tisto dovoljno razvaljano, malo se primaže stopljenom masti (ili uljem) i onda se redom po jufki stavlja smisa zeleni ali ne skroz do kraja jufke. Ne smi bit priviše smise nego nako, taman da nije ni tanko ni debelo. Krajevi jufke se pribace priko smise i onda se jufka polako skuplja. Kad je skupljena, prva se jufka mota u krug i tako smotana stavlja u srid tepsije. Tepsija se prije toga mora namazat s masti (ili uljem). Druga jufka se, nakon što je napravljena, stavlja u tepsiju oko one prve, treća oko druge. Tako se tepsija napuni, jufke lipo rasporede da budu jednake. Onda se s otopljenom masti redom pita počini i stavi u pekaru ili ispod sača.

Pita se peče na jakoj vatri oko pola sata. Dobro pečena pita mora biti odozdol požarena a odozgor rumena. Slatkastog je okusa.

Pita se jide nako sama.

PLETE

Jedno od čestih jela na trpezi. Pripremalo se samo kada je bilo friškog mesa.
Kumpir se oguli i reže na tanke ploške. Očisti se glavica-dvije crvenog luka i isto nakriža zajedno sa kumpirom. Posoli se, pobiberi i popapriči i sve zajedno istrese u prije toga namašćenu tepsiju. Na tako istresen kumpir se stave komadi mesa (janjetine, ovčetine, kokošine) malo posoliti.
Sve zajedno se stavi u pekaru i peče pola sata do tri frtalja sata uz povrimeno okrićanje tepsije. Poslim nekog vrimena, kad se meso malo zapeče s gornje strane, meso se okriće a kumpir proba. Sve zajedno se peče dok meso ne bude pečeno. Ako triba, more se podlit i malo vode da kumpir ne zagori.

Jidu se s kruvom a more bit i nike salate.

PUŠA

Jilo koje se povrimeno spremalo i to kada više nije bilo ništa drugo za pripremit, onda bi se kuvala puša.

Puša se jila počinjena s vrućom masti ili stopljenim maslom.
 

PURA

Jilo koje se svakodnevno moglo naći na stolu.

Pristavi se voda u bakri, malo posoli i kada prokuva u vodu se usipa prosijano kuruzno brašno. Ništa se ne miša nego se u sridini probije rupa kroz koju polako kuva voda i povlači brašno. Kada voda ukuva onda se smisa stalno miša dok se ne dobije zrnasta pura.

Pura se jila uvik s kiselinom u koju bi se narizalo malo bilog luka i počini vrilom masti ili stopljenim maslom.

Rastarič se pravio od brašna. Brašno se najprije prosije i zamiša u tisto. Tisto mora bit tvrdo tako da se kad ga se među dlanovim tare, prave male kuglice i valjci slični riži. Tako napravljeno tisto se stavljalo u vrilu vodu da se skuva. Kad  voda ukuva, ne skroz, rastarič je gotov.

Jide se sa kuvanom varenikom koja se nalije u tanjir ili cilu posudu u kojoj je rastarič kuvan.

KUMPIR POD ORMOM

Opere se kumpir nako u gulji. Probere se uvik približno iste veličine da se more brže skuvat. U sud se stavi kumpir, nalije voda da pokrije i stavi se na šporet kuvat. Kumpir se tako kuva dok ne popuca. Proba se je li kuvan tako što mu gulju malo noktom oproba otkinit. Ako guljača iđe lako sa kumpira, kumpir je gotov.

Uz vako skuvan kumpir, služio se sir keškevalj, prdenjak ritko kad friško provareni a posebno sa sirom se služila i ovčija varenika kao specijalitet. Uz sve to jio se i friški luk narizan i posoljen a imućne kuće su znale narizat i slanine uz ovo jilo.

OVčIJA VARENIKA

Ovaj specijalitet se pripremo u svakoj kući koja je imala ovce. Kad bi se ovce muzle, a obično je to bilo prid jesen, ono malo mlika što bi se umuzlo bi se procidilo i nako friško livalo u drvenu kačicu. Svaki put kad bi se mliko dolilo u kačicu, jer ga nije bilo dosta, uvik bi se posolilo. Kad se kačica napuni do vra, ona se zatvori s krpom i drvenim kapkom da varenika ostoji. Tako varenika stoji po misec-dva dana dok se ne ukiseli.

Kad se ukiseli, varenika ima poseban okus, miris i izgled. Finog je slano-kiselog okusa, gusta i bez posebnog mirisa. Jila se uz kuvani kumpir po ormom.