zagoricani.com

Ja i' se ne sićam. Ni'ko iz moje generacije i' se ne sića. Stariji kažu da su korišćena do Drugog svitskog rata. Sića i' se i Vinko Sučkin, moj tetak, koji je za vrime tok rata im'o 10-ak godina. Zbog svoje spretnosti, Vinku su komšije dali nadimak Majstor. U svemu čega se prifatijo (koševina, zidarstvo, stolarstvo) bijo je najbolji ili među najboljima, pravi majstor. Zbog njegovok znanja i mogućnosti da na papiru skicira ono čega se sića, zamolijo sam ga da mi nacrta dilove stari zaprežni željezni kola. Umisto toga on mi je, za početak, napravijo maketu još stariji drveni volovski (volunski) kola, opis'o dilove, objasnijo čemu su služila i kako se š njima radilo. Zafaljujući njegovoj svesrdnoj pomoći svi mi, rođeni poslim Drugog svitskog rata, upoznat ćemo s kakvim kolima su naši pradidovi zarađivali kruv svagdanji. Na takvim kolima vozili su se prije 1200 godina franački kraljevi.

 

        Volovska (volunska) kola su najstarija zaprežna kola koja su se, prema pamćenju, koristila za transport u našim selima. Vukla su i' dva ili četiri vola (najčešće su to bili volovi Posavci - vrsta podrtlom iz Posavine s velikim rogovima). Š čega baš oni? Da li s toga što su bili najlipši, najvridniji ili najposlušniji?
Kola nisu imala sustav za kočenje – krik i mačak niti su na pridnjem kraju imala đir pomoću kojeg bi se kola lakše okrićala, pa su služila za transport tereta iz bliže okolice (š njiva), di je bijo ravniji teren. Za dovoz ostalog tereta (sino iz planine i drva iz šume) služili su bosanski konji domarci koji su na samarima donosili potrebno. Iako se vidilo da su konji puno spretnije i brže životinje, gazde seoskih zadruga teško su se odvajali od volova: zbog neprifaćanja novog i stoga što je konje teže ranit. Njima je za vrime teškog rada tribalo davati zobi. Prednost konja u odnosu na volove je i to što mogu svaki dan radit, dok se volovi brže umaraju pa nakon dana rada tribaju dan odmora. 

          2. postelja je sastavljena od dasaka koje se postavljaju na osovine. Kroz nju se u rupe u osovini ugrađuju direci ili stupovi, dva naprit i dva natrak. Kroz direke se provlače stranice ili stranjače koje čuvaju da natovareni sadržaj ne ispadne s kola. 

         3. procip i ruda izrađivali su se od jednog drveta. Na rudu su se stavljali jarmovi  koji  imaju rupu kroz koju prolazi ruda, učvršćena pomoću špice i gužve (11). Na jarmu se nalaze dva teljuga (12) koji se volovima stavljaju oko vrata, a koji su špicom i gužvom bili spojeni za jaram tako da teljug nemere ispasti. Upirući se vratovima na teljuge volovi su svojom težinom i snagom vukli kola.

          Modernizacija, koja se dogodila polovicom 20. stolića, posebno nakon odlaska naši didova i očeva na „privremeni“ rad u Nimačku, dovela je i do boljeg i bržeg načina transporta ljudi i imovine. Promine su se zbivale postupno. Prvo su drveni kotači okovani željezom, uvedeni su i drugi željezni dilovi (krik, mačak, đir...), volovi su zaminjeni konjima, na kola je stavljena jarmica s vagirima. Šesdeseti godina željezna kola zaminjena su s gumenim koja su većinom zaminjena traktorskim prikolicama krajem 70-i i početkom 80-i godina, kada su konji zaminjeni traktorima.

          Danas malo tko ima sastavljena stara zaprežna gumena kola (koja služe k'o prikolica traktora), već se čuvaju njijovi dilovi u šupama ili garažama. Kod neki se more pronaći oprema za konje, ali opreme za volove kao i dilove drveni i željezni zaprežni kola, nema ni'ko.