Prema predaji, Marijina kuća nalazila se u Nazaretu. Kada joj je pritilo rušenje anđeli su je prinili na Trsat kod Rijeke. Na Trsatu je bila od 1291. do 1294. godine Tada su je anđeli, odnili u Italiju, di je i danas.
Sve do sada napisano morete pročitati i na drugim stranicama, a ja ću, u nastavku, napisati ono što sam zapamtijo i sazno što se o toj svetkovini pričalo i što se u to vrime radilo u naša tri sela.
1. Na Blagovist, od godine do godine, vrime more bit potpuno različito; od ljute zime do toplog promalića zboge čega u narodu postoji izreka da se na taj dan more poginut na tri načina:
- more se poginut od studeni tj. more bit toliko ladno da ima mrazova da se oputa bili (jer se oputa bilila samo
kad ima mraza i sniga). Kažu stari "Takvo vrime more iznenadit i drvara i čobana", (u Maticama je zapisano da je od studeni 21.3.1933. poginula Janja Suša-Medo (47) iz Zagoričana (rodom Džeko s Grgurića) poginula je pored Dobrog kad se „vraćala kući u Zagoričane iz Grgurića od Duvnjakove kuće iz pohoda svojoj zaovi“:
- more se poginut od ugriza zmije (zbog toplog i sunčanog vrimena zmije izlaze na površinu zemlje) i
- more se poginut od uboda goveda kada se obadaju (vrime more bit tako vruće da obadovi napadaju goveda).
2. Na Blagovist žensko dite koje navršava 7 godina (malo prije ili kasnije) počinje postit na onaj dan kad padne Blagovist, osim nedilje (ona ne da posta na se), onda se pomiče na subotu ili ponediljak,
3. Na Blagovist kao i na Sv. Josipa, Veliki četvrtak i Veliki petak oralo se sirotinji,
4. Na Blagovist tko vezak veze na Jurjevo oči će izgubit,
5. Na Blagovist se iznose čele vani i otčipaju ulišća (košnice) koja su se u jesen začipala čičkom da ne bi miš unišo jer čele spavaju.
< « | » > |
---|