zagoricani.com

čim bi malo okopnio snig, stariji bi odma' naredili kako ovce triba gonit u pašu i na snig da se malo ražeđaju. Nije to bilo toliko zbog ražeđanja jer sniga su ovce ionako imale priviše u selu isprid ovčinjaka. Nije to bilo ni zbog paše, jer je trava već davno smrzla i uvenila. U stvari, ovce su se priko zime pušćale na pašu kad je to bilo moguće a najviše kad bi snig bar malo okopnio, jer je ljude bio stra' kako sina neće biti dosta ako zima potraje. Jedan obrok dnevno kad provedu na paši odma su dva tri sepeta sina više u pojeti. 

Poslim Božića i Nove godine krenile bi prve udaje i ženidbe. Cilo selo živilo je za dan kada će bit kolo. Domaćini sela-karapaja u kojem će biti kolo, planirali su po nekoliko dana prije koliko će večaraša pozvat na večaru,  kog će zvat, što će se kuvat za večaru i tako. Od Vinka bi se taćkama gonile gajbe pive i soka. Oni što su računali na to kako će i' ne'ko pozvat na večaru imali su muku kod koga otić. Jer nekoliko domaćina bi i' pozvalo pa je bilo nezgodno nekome od nji' iskvarit ili, što bi narod rek'o, odbit ljubav. Zato su dobro prolazili oni mlađi muški članovi familije. Obično su to bili momci i oni malo mlađi muškići koje bi ćaće odredili kod koga će oni od oni' koji su zvali, na večaru. Mlađima je to bilo posebno drago. U mnogim stvarima kod kuće i' se nije zarizivalo niti i' se šta pitalo pa je ovo bila posebna prilika kada bi im se ukazalo povirenje stariji'. 

Svakom čobanu najveća je muka bila upravo to što je mor'o ćulit kod ovaca koje su više 'odale i šunjidale okolo po okrajcima i podvornicama nego pasle travu i ražeđale se snigom. Više je provelo vremena boreći se s njima i vraćajuć i' jer su svako malo koristile priliku i okrićale se prema selu. A kako i ne bi kad i' je ček'o topli ovčinjak i pune jasle suvoga sina. Na koncu ni ovci nije do vode kada nije zapravo ni jedan pošten zalogaj zagriznula. 

Dok bi bura lagano rizala s Kruga, grupice ljudi, žena i dice napušćale su selo iđuć u kolo. Žene i mala dica će se vratit kućama poslim trke. Biće to skorom kad se počme spušćat mrak. Stariji i oni mlađi muški će bit u večerašim. 

čobanče im je svima zavidilo. I njegova želja je bila bit u kolu, ukupit koji dinar i paru, lišnjak, možda oras. Razmišljalo je o svemu. Koliko će sitni para bacit kuma? Šta ako budu bacali bambone? Mogla bi se ufatit i koja naranča ako je mlada ne mogne pribacit priko kuće. 'oće li se opet oni zuberovići popet na kuću i fatat jabuke i naranče što bi i svatovi pribacivali? 'oće li Tomiša Sušin opet metrom mirit ko je najdalje skočio s mista? 'oće li na trki bit ovan ili sto maraka? 'oće li Osim opet odnit trku? Koliko je čavo donio kokoša iz mladinog sela? Je li Jole svir'o u svatovim?

Zbog toga je bilo ljuto na sve. Najprvo na ovce i to što i' je Bog stvorio pa na onoga koji je prvi tog dana svoje ovce pušćo na pašu po tak'om vrimenu. Ljuto je bilo na mater i ćaću što svakoga slušaju jer čim je ne'ko u selu prvi pušćo ovce na snig i oni su morali odma isto. Ljuto je bilo na stariju braću i sestre jer se nji' nije slalo blagu pa su mogli brez brige ić u kolo. Na kraju je ljuto bilo i na mladu i mladožana što su se baš tog dana ženili. 

Svatovska kolona taman je ulazila u selo.

„Vidi'će oni“ – zapriti im i pot'ra ovce.