zagoricani.com

Popravlj'o stari Jozo drvena vrata na svojoj pojeti u armenu kod Brešušine kuće. Vadio je rđave brokve iz natrulih dasaka, čekićem i' na kamenoj ploči ravn'o pa ponovo zakucav'o u vrata kako bi i' popravio da ne vise. 
Stare ruke su se tresle pa je didu bio velik problem čekićom pogodit brokvu a pogotovo je tako rđavu zakucat a da se ne skuči. Jednom rukom bi pridržav'o brokvu a drugom bi čekićem lagano kuck'o brokvu u glavu dok brokva malo ne ufati. Onda bi otpustio brokvu i žestoko zama'n'o kako bi je čekićom zakuc'o u dasku. Gotovo bi uvik promašio ili bi brokvu samo malo okrzn'o pa bi je tako skučio. Ljut što se brokva skučila, pokuš'o bi brokvu ispravit pa nastavit sa zakucavanjem što je opet išlo teško i gotovo svaki drugi udarac bi brokvu ili malo okrzn'o pa je skučio ili bi je cilu promašio.

Gledala su to dica sa strane. Bilo im je žao što se did Jozo tol'ko muči s popravljanjem vrata, pogotovo što nije uspi'v'o lako zakucat brokve. 

Odvoji se Stipe od ostale dice, priđe didu i veli: „Daj dide ja ću.“ 

Did k'o da ga nije čuo, nastavi zakucavat brokvu. Kad se opet skučila, ljuti did je počme ispravljat. 

Stipe to nije mog'o gledat pa će opet didu: „Daj, bolan dide, ja ću!“

Did, ni pet ni šest, okrene se prema Stipi i čekićem ga udari u glavu.  Vrisne Stipe u plač pritišćići rukom misto na glavi di ga je did udario. Poleti on iz armena. Cilo vrime nije skid'o ruku s glave. Kad je doš'o do laze od armena, sa sigurne udaljenosti, kroz plač vikne didu: „O dide j… ti svoju majku. Šta me udari?“

Udarac nije  bio jak da bi Stipi razbio glavu, ali je bio tol'ko jak da je Stipu dobro zabolilo. Dok su druga dica kroz smij' pratila što se događa, did je, ne gledajuć na nji', zakucav'o novu brokvu. 

Ni'ko mu od nji' više nije nudio pomoć.