Što znači C?

Autor Milan Mihaljević Srijeda, 19 Studeni 2008 21:43

Evo i riči koje počinju slovom C za koje smo se Drago i ja zajednički odlučili da i triba uvrstit. I dalje vas pozivamo da komentirate ako smo što propustili ili krivo objasnili. Budući da se ko objašnjenje često pojavljuje izraz "onomatopejskoga postanja", evo samo kratkog objašnjenja za one koji to možda ne znaju: onomatopeja je oponašanje zvukova. Dakle, riči kod koji to piše postale su oponašanjem zvukova koji nastaju pri nekoj radnji ili koji se čuju u prirodi.  

cajg jeftino pamučno platno za (radne) hlače, hlačevina. Od njemačkoga Zeug.

cajger kazaljka na satu. Od njemačkoga Zeiger.

caka dosjetka, štos, fora. Od njemačkoga Zacke 'rog, šiljak, zubac'.

caklo staklo. Postalo premetanjem i jednačenjem od staklo. Riječ je slavenska, a u praslavenskom je imala oblik *stĭklo. Od toga je izvedenica glagol caklit se 'sjajit se (ko caklo)'.

cakompakom savršeno, potpuno, detaljno. Nastalo od njemačkoga mit Sack und Pack 's vrećom i omotom'.

caltat platit. Od njemačkoga zahlen.

cange klišća. Od njemačkoga Zange.

cecat odskakat na sidalu kola pri vožnji (klimat se); Od istoga je korena i nacecat 'pritovarit, natrpat bez reda'. Rič je najvirovatnije povezana s imenicom cec/ceca koja se pojavljuje u Dalmaciji, di se kaže stoji na cecu, a znači 'stoji tako da se more lako privalit i past'. Skok u svom etimološkom ričniku navodi samo Kurelčevo mišljenje da je to postalo od uzvika cec 'kad što pane'.

cedulja listić papira na kojemu se more štogod napisat. Od talijanskoga cedola.

ceker  pletena torba s ručkom za nošenje namirnica. Od njemačkoga Zöger, što je izvedenica od glagola ziehen 'vući'. 

cekin zlatnik. Od talijanskoga zecchino. 

cekular kružna pila. Od njemačkoga Zirkular, što je izvedenica od Zirkel 'krug'. 

cenat centimetar, stoti dio metra. Nastalo skraćivanjem od centimetar, a to je spojenica latinskoga centum 'sto' i grčkoga métron 'mira'. 

cendrav plačljiv, cmizdrav. 

cerada debelo nepromočivo platno za šatore ili za pokrivat kamione, aute i sl. Od mletačkoga talijanskog cerada (književno talijanski cerata) 'voštano platno'. 

cerekat se glasno se smijat (more bit i podrugljivo ili zlobno). Od istoga slavenskog korena ko i cerit se. Rani je praslavenski oblik korena bio *skair-, a kasnopraslavenski *cìr-. 

cic vrsta tankoga pamučnog platna. Od njemačkoga Zitz. 

cica sisa, dojka. Onomatopejskoga postanja. 

cicija škrtac, tvrdica. Od turskoga titiz 'sitničav, pedantan'. 

cicvara jilo od pure, sira, masla i jaja. Virovatno od latinskoga cicer 'slanutak'. 

cidit propušćat kroz neku rešetku ili krpu tekućinu da ostane kruta tvar, polako teć ili isticat. Rič je slavenska. Praslavenski je oblik *cìditi. Ono na čemu se cidi zove se cidilo ili citka. 

ciganit varat na sitno, zakidat, cinkat se oko sitne svote. Izvedeno od etnika Cigani. 

ciganluk ružno postupanje, postupanje ko da si Ciganin. Dakle ružan postupak kakav se, po predrasudama, pripisuje Ciganima.

cika vriska. Onomatopejskoga postanja. Od istoga je korena i glagoli cičati i ciknuti, ali i imenica cik (zore) 'početak'. 

cilindar caklo na petruljskoj lampi. K nama došlo iz njemačkoga Zylinder. U njemački iz latinskoga cylindrus, a u latinski iz grčkoga kýlindros 'valjak'. 

cima nadzemni dio kumpira (lišće i stabljika). Od mletačkoga talijanskoga cima, a to se razvilo iz latinskoga cyma di je priuzeto iz grčkoga kỹma. 

cimat povlačit, trzat. Od talijanskoga cima 'kraj konopa (petlja) za vezanje broda'. 

cimenat / cimenta vezivno sredstvo u građenju. Oblik sa i virovatno je prema francuskomu ciment koje dolazi iz latinskoga caementum 'lomljeni kamen'. Književni oblik cement došo je pak iz njemačkoga Zement, a tamo je posuđen iz francuskoga. 

cincarit cinkat se nasitno i zakidat na vagi. Izvedenica od naziva za pripadnika etničke skupine Arumuna (Cincara - romanskoga stanovništva u unutrašnjosti Balkana) koji su poznati ko višti trgovci. Slično ko ciganit.

cinkat otkucavat, prijavljivat, tužakat. Prvotno je značenje tog glagola '(za)zvonit'. Iz mađarskoga csengö. 

cipela čvrsta obuća, obično od kože. Posuđenica iz mađarskoga cipellö. 

cipelcug (šaljivo) odanje pišice. Složeno od cipela i njemačkoga Zug 'vlak'. 

civanica potkoljenična kost. Izvedenica od civ. 

civare tralje, dvena nosila za kamen, drvo i drugu građu. Od mletačkoga tsiviera što je pak izedeno od latinskoga cibarius 'što pripada rani', a onda i 'nosiljka na kojoj se nosi rana'. 

civikat potvrda o ispravnosti robe koja se dobivala pri ulazu na pazar. Dobiveno od književnoga certifikat 'potvrda', što je pak iz latinskoga certificatus. U latinskomu je to složenica pridjeva certus 'određen, siguran' i glagola facio, facere 'činiti, raditi'. 

civrije klišća sa šiljastim fataljkama. Od turskoga sivri 'šiljast'. 

cmakat koga ljubit tako da se glasno čuje zvuk poljupca (cmok!). Onomatopejskoga postanja. 

cmizdrit plakat bez pravog razloga. Rič je ekspresivna, onomatopejskog postanja. 

cmoljit isto što i cmizdrit i istoga postanja. 

cok balvan, klada. Od talijanskoga zocco. 

cokula bakandža; teška, okovana cipela. Od talijanskoga zoccolo. 

col mira za dužinu (oko 2,5 cm), palac. Od njemačkoga Zoll. 

copav ševast. Virovatno, isto ko i u drugim govorim rašireniji oblik ćopav, od turskoga çolpa. U turskome je to posuđenica iz perzijskoga, a tamo je složenica od čul 'kriv' + pa 'noga' (dakle krivonog). 

crip tanka opeka za pokrivanje. Rič je slavenska. Praslavenski je oblik *čerpŭ. ? 

crknut krepat, pristat radit (za uređaje). Ekspresivna rič, onomatopejskoga postanja. 

crn onaj koji je najtamnije boje. Rič je slavenska. Praslavenski joj je oblik bio *čĭrnŭ. 

crven / crljen onaj koji je boje krvi. Crljen je regionalna inačica standardnoga oblika crven koji je izveden iz praslavenskoga *čĭrvenŭ. Stavio sam obe natuknice jer Drago kaže da je njegova baba uvik govorila crljen, a moja sestra Ana (71 godina) kaže da se u nas govorilo samo crven, ali su se Crvenice (strmina iznad Livna) uvik zvale Crljenice. Stoga sam napravio kompromis i stavio oboje. 

cucla duda. Onomatopejskoga postanja. 

cug gutljaj. Od njemačkoga Zug. 

cugle uzde, vođice, dizgin. Od njemačkoga Zügel. 

cukat vuć, potezat. Od njemačkoga zucken. 

cuko pas. Osnova je te riči onomatopejskoga postanja, ko i kod kajkavskog oblika cucak. Rič je o redupliciranom (udvojenom) uzviku cucu. Oblici od te osnove rašireni su u raznim slavenskim i neslavenskim jezicima (npr. u albanskom, mađarskom, rumunjskom, litavskom, njemačkom, španjolskom itd.). U reduplikaciji se pojavljuju suglasničke varijacije k umisto c i u prvom (kuca) i u drugom slogu (cuko, cuki i sl.). Oblici cuko, cukin i sl. su odmilice (hipokoristici). 

cukrica kocka šećera. Od njemačkoga Zucker ili talijanskoga zucchero 'šećer'. 

cupkat ravnomirno poskakivat. Ekspresivna rič, virovatno onomatopejskoga postanja. 

cura divojka. Postanje nije sasvim jasno. Neki misle da je od naziva za žensko spolovilo cuca. U nas je dosta česta i izvedenica curetak, mlada curica na prilazu iz ditinjstva u divojaštvo (mladelaštvo). 

curak tanak mlaz neke tekućine; ledena siga što visi s kuće; bale koje vise iz nosa. Od glagola curit koji je onomatopejskoga postanja. 

curik zapovid konju da krene unatrag. Od njemačkoga zurück 'natrag'. Od toga je izveden i glagol curikat 'potirat ili vozit unatrag'. 

cvancik srebrni novac za vrime Austrije čija je vridnost bila 20 krajcara. Od njemačkoga Zwanzig 'dvadeset'. 

cvikere naočale. Od njemačkoga Zwicker. 

cvikcange klišća sa štipaljkama za rizanje. Od njemačkoga Zwickzange. 

cvilit piskavo se glasat, škripat, kukat, plakat. Onomatopejskoga postanja. 

cvit dio biljke s organima za oplodnju. Rič je sveslavenska. Praslavenski joj je oblik bio *kvìtŭ. 

cvokotat proizvodit poseban zvuk ustim i zubim. Onomatopejskoga je postanja. 

cvrčat puštat šištav glas. Onomatopejskoga postanja. Vidi cvrljit. 

cvrkutat isprekidano se i umilno glasat (tice), ljupkim i umilnim glasom govorit (čovik). Onomatopejskoga postanja. 

cvrljit peć ili pržit štogod naglo na jako vrućoj masti ili ulju. Također ekspresivno, onomatopejskoga postanja. Cvrljenjem čega nastaje šištav zvuk. Za njegov opis rabi se onomatopejski glagol cvrčat. Vidi gori. Kaže se i cvrljit se 'peć se (na suncu)'.

Drago (čečura) i Milan (Stipanjićkin) Mihaljević