Što znači N i NJ?

Autor Milan Mihaljević Ponedjeljak, 18 Srpanj 2011 11:32

Nasarajdinove gusle

Jedne noći pođe Nasarajdin da krade i tako dođe k jednom dućanu, koji je zakatančen bio, Izvadi turpiju, počne turpijati lokot. U to vrijeme naiđu stražari i zapitaju Nasarajdina:
- Što to, hodža, radiš?
A on im odgovori:
- Gudim.
I opet zapitaju stražari:
- A zašto ti se gusle ne čuju?
A hodža im na to:
- Čut će se sutra.
Kad bude sutradan, a dućan pokraden.

 

N

na uzmi, izvoli, evo ti. Slavenska čestica. Takav joj je bio i praslavenski oblik.

nabadat 1. nabijat ili navlačit što na što šiljasto, 2. teško (s mukom) ili pažljivo odat. Tvoreno od prefiksa/pridloga na i slavenskoga glagola badat koji je od istoga korena ko i bost (bodem, bodeš, ...), samo u dugom privojnom stupnju (bod- / bad-).

nabasat slučajno naić na koga ili što. Tvoreno od prefiksa/pridloga na i turcizma basat 'stupat, gazit, tumarat, lutat' koji je virovatno od turskoga glagola basmak.

nabaška 1. zasebno, posebno, 2. naročito, osobito. Izvedeno od prefiksa/pridloga na i turcizma baška (turski başka).

nablidovat nastojat, trudit se, češće obavljat neki poso. Postanje ove riči nije do kraja jasno. Najvirovatnije je postala od prefiksa/pridloga na i slavenskoga glagola bljusti (bljuditi) 'čuvat'. Glasovno bi moglo bit riči o promini blju- > bli-, ali je nejasan značenjski razvoj.

naboj otvrdnuće kože koje je poslidica nabijanja. U nas se upotribljavalo najčešće za gnjojno otvrdnuće koje je nastalo od uboda trna. Imenica je izvedena od glagola nabit (privojni o-stupanj korena, slično ko kod plest ~ plot, vest ~ voz itd.). Obe su sastavnice glagola nabit slavenske: prefiks/pridlog na i glagol bit ('tuć').

nabrajat 1. plakat naglas za mrtvim, naricat 2. prigovarat bez pristanka. Rič tvorena od slavenski sastavnica: prefiksa/pridloga na i glagola brojat / brajat. Glagol brojat postanjem je povezan s glagolom brit / brijat jer se prvotno brojilo zarezima na drvetu.

nabubat se obilno se najist, prijist se. Rič tvorena od prefiksa/pridloga na i osnove bubat koja prvotno znači 'udarat, nabijat', a onomatopejskog je podrtla.

nacecat naslagat, nabit, puno natovarit. Tvoreno od prefiksa/pridloga na i onomatopejskoga glagola cecat 'bit, tuć' koji se u rvackom jeziku pojavljuje i s prefiskom u-: ucecat 'ubit'.

nacrljenit se narumenit se. Od prefiksa/pridloga na i glagola crljenit se koji je izveden od pridiva crljen o kojemu vidi pod slovom C.

načet / načimat počet, počimat; počet što trošit (Načeli smo pršut. Načmite i sir.); počet što uništavat (Načelo ga je vrime. Načela ga je rđa.). Tvoreno od prefiksa/pridloga na i praslavenske glagolske osnove *čęti koja je i u početi, začeti, početak, začelo, načelo itd.

nać se sastat se s kim. Tvoreno od prefiksa/pridloga na i slavenskoga glagola ić.

naćulit 1. uspravit, dizat (npr. kad životinja digne uši osluškujuć), 2. stavit jednu stvar na drugu. Od prefiksa/pridloga na i glagola ćulit koji je izveden od imenice ćule 'uši divlje životinje koje se podižu'.

naćve 1. izdubljeno drveno korito za misit tisto, 2. dičinja igra za istezanje mišića. Slavenska rič čiji je praslavenski oblik bio *nĭktjy.

nadat se krenut (bižat). Rič tvorena od slavenski sastavnica: prefiksa/pridloga na i glagola dat koji je u praslavenskom imo isti oblik ko u suvremenom rvackom književnom jeziku (dati).

nader uzmi, izvoli. Tvoreno od čestice na (koja je obrađena ovde ko prva rič) i čestice -der koja se sastoji od uzvika de proširenoga slavenskom česticom že koja je prominom koju zovemo rotacizam prišla u re, a onda joj je dočetno e otpalo.  Uzvik de veliki je rvacki slavist Vatroslav Jagić tumačio kao imperativ od praslavenskoga glagola *děti, dok Petar Skok misli da je u tu rič o križanju slavenskoga elementa i turcizma, jer se -de pojavljuje i u turskome (balkanski turcizam).

nadit ispunit čime kakvu šupljinu (nadit kobasice), dat komu ili čemu ime ili nadimak. Od prefiksa/pridloga na i glagola dit koji je u praslavenskom glasio *děti 'mećat, stavljat'.

nadovezat se (koga) gnjavit koga, dosađivat komu. Od prefiksa na, do i slavenskoga glagola vezat čiji je praslavenski oblik bio *vęzati.

nadrobit namrvit (iskomadat u sitne komadiće), natopit komadiće (kruva) u tekućinu, a onda od prvog značenja i prineseno 'napričat puno i bez veze'. Od prefiksa na i slavenskoga glagola drobit 'sitnit, mrvit' koji je u praslavenskom imo gotovo isti oblik, naravno sa završnim -i (*drobiti).

nadušak 1. naizust, napamet; 2. u jednom dahu. Od prefiksa na i osnove dušak koja je izvedena od slavenskoga korena duh u kojemu se h palataliziralo (jotiralo) u š (ko i u duša).

nadušit se napunit se. nadušit se smijat udarit u smij. Od prefiksa na i glagolske osnove dušit koja je također izvedena od slavenskoga korena duh.

nadut se napuvat se (recimo krava kad se prijide diteline). Od prefiksa na i slavenskoga glagola dut koji je u praslavenskom imo oblik *dǫti.

nadvirit se zavirit u što ili iznad čega, naget se priko čega da bi se što vidilo. Od prefiksa nad i glagola virit koji je izveden iz praslavenske imenice *virŭ 'vrilo, nemirno misto u vodi' (zbog izjednačivanja vira s okom).

nadvor (ić) van (ić obavit nuždu). Od prefiksa na i imenice dvor koja je u praslavenskom glasila *dvorŭ.

nadžidžat nakitit. Od prefiksa na i glagola džidžat čije je podrtlo objašnjeno pod slovom dž.

nađubrit nagnjojit. Od prefiksa na i glagola đubrit čije je podrtlo objašnjeno pod slovom đ.

nafaka 1. rana, jilo i piće, 2. ono što je čoviku od Boga određeno da pojide i popije na ovom svitu. U nas se ova rič upotribljavala u značenju 'urod, litina, ovogodišnji prinos'. Od turskoga nafaka, a tamo je iz arapskoga nafaqa.

nagarat namazat čađom (garom). Od prefiksa na i glagola garat koji je izveden od slavenske imenice gar čiji je praslavenski oblik bio *garĭ.

nagarit 1. nagnat, natirat, 2. ubrzat kretanje. Najvirovatnije od prefiksa na i glagola garit koji je od slavenskoga korena gar-, što je privojna duljina od gor- u gorit (u praslavenskom *gorěti). Dakle, prvotno bi značenje prema tom tumačenju bilo 'jako naložit, potpalit'.

naget (se) nakrivit (se), nadvirit se, nagnut se. Slavenski glagol od istoga korena ko i nagnut se. Koren je u praslavenskom imo oblik *gъb-, a sufiks -nu- isprid infinitivnog nastavka -t(i) je praslavensko *-nǫ-. Naš je oblik analogijski infinitiv nasto od nagnut se prema aoristu.

naglabat pričat o svemu i svačemu. Od prefiksa na i glagola glabat 'dupst, glođat' koji je sveslavenska i praslavenska rič (u nekim je slavenskim jezicima s o umisto a).

nagnjest nabit, dobro napunit. Od prefiksa na i slavenskoga glagola koji je u praslavenskom imo oblik *gněsti.

nagraisat nastradat, loše se provest. Izvedeno od turcizma ograisat zaminom samoglasnika o prefiksom na. U turskome glagol glasi oğramak.

nagrcat se nagutat se (obično protiv volje). Od prefiksa na i glagola grcat koji je od starijega *gŭrtĭcati što je od istoga praslavenskoga korena ko i osnova -grnit u nagrnit. Vidi niže.

nagrivak komadić ledine s travom među kamenjem koji se kosi, a nemere se gonit mavom. Prvi je dio prefiks na, a drugi je izveden od imenice griva čije je postanje nejasno. Imenica je potvrđena u Dalmaciji u značenju 'međa među vinogradim'.  Zabilježen je i oblik grivlja u značenju 'lija (u vrtlu)'. Valja je razlikovat od slavenske imenice griva 'vlasi na konjskom vratu'.

nagrnit navalit. Od prefiksa na i glagola grnit (u književnom jeziku grnuti) koji znači '(na)bacat na rpu', a u praslavenskom je glasio *gŭrtnǫti.

nai(n)glendisat se napričat se. Od prefiksa na i glagola iglendisat koji je objašnjen pod slovom I. Kod neki je u našem selu u taj glagol umetnuto n, a kod drugi ga nema (košto ga nema izvorno ni u turskom glagolu eğlenmek). Zato smo ga u natuknici stavili u zagradu.

najarit jako naložit, pojačat vatru. Od prefiksa na i osnove jarit koja je izvedena od slavenske imenice jar 'velika vrućina, žega, pripeka' koja je u praslavenskom glasila *jarŭ.

najat navalit (Što si najo?). Od prefiksa na i slavenskoga glagola jati koji je u praslavenskom imo oblik *jęti. Od istoga su korena i riči uzet, zajam, pridujam, prijam, dojam, najam i mnoge druge.

najmenik osoba ugovorena za rad na dulje vrime, sluga. Izvedenica sufiksom -nik od slavenske imenice najam koja je u praslavenskom glasila *najĭmŭ, a ta je pak tvorena od prefiksa na i korena od glagola *jęti 'uzet'.

najskoli naročito, pogotovo, osobito. Prvi je dio ovoga priloga superlativni prefiks naj, dok je postanje drugoga, priložnoga dila nejasno. Naše je mišljenje da je mogo postat od slavenskoga pridiva skor 'brz, nedavan' i to virovatno od popriloženoga oblika *skorě, zaminom r sa l, a dočetno je i ikavski refleks praslavenskoga jata (ě).

najstrag konačno, na kraju. Slavenska rič, tvorena od prefiksa naj i priloga strag(a) koji je pak sastavljen od pridloga s i imenice trag.

nakanjivat se neodlučno se spremat nešto učinit, dugo se odlučivat. Slavenska rič. To je trajni oblik glagola nakanit koji je tvoren od prefiksa na i glagola kanit.

nakarada nakaza, rugoba. Od talijanskoga gnaccara, a tamo je pak iz arapskoga naqqāra.

nakaza vrlo ružna, nagrđena osoba. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i korena od glagola kazat.

nakinđurit (se) priviše (se), neukusno nakitit. Tvoreno od prefiksa na i glagola kinđurit koji je mađarskoga podrtla. Izveden je od mađarske imenice kincs 'ures, nakit'.

naklat koljuć ne zaklat do kraja (npr. vuk ovcu), ujst. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i glagola klat koji je u praslavenskom imo oblik *kolti.

nakljukat napunit, nabit, našopat. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i glagola kljukat koji je u praslavenskom glasio *kljukati.

nako onako. Prilog dobiven od književnoga onako otpadanjem početnoga o. Slavenska rič koja je i u praslavenskom imala oblik onako.

nakostrušit se (o životinjama) dignut dlaku ili perje da strši (od straja ili ladnoće), (o ljudima) naježit se (od ladnoće), naoštrit se, spremit se za skukob. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i izvedenice od praslavenske imenice *kostrŭ 'šiljak'.

nakotit (se) okotit (se) u velikom broju. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i praslavenskoga glagola *kotiti.

naknadit nadoknadit, dodat. Slavenska rič složena od prefiksa na i k te glagolske izvedenice od imenice nada.

nakrižat narizat. Od prefiksa na i glagola križat koji je objašnjen pod slovom K.

nakrkat se prikomirno se najist, naždrt se. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i glagola krkat koji je objašnjen pod slovom K.

nakusat se obilno kusat, dobro se najist. Slavenski glagol tvoren od prefiksa na i glagola kusat koji je objašnjen pod slovom K.

naladit se navuć priladu, priladit se. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i glagola ladit koji je izveden od praslavenske imenice *holdŭ (u književnom rvackom hlad).

nalemat namlatit, natuć, dobro istuć. Od prefiksa na i slavenskoga glagola lemat u kojemu je e privojni stupanj korena koji je i u glagolu lomit.

nalet prokletnik, prokletstvo, fig. đavo, šejtan (Nalet te ne zaletila!, Nalet ga bilo!). Nastalo metatezom (primetanjem) od turskoga lânet 'prokletstvo'.

nalik sličan. Ovaj je nesklonjivi pridiv slavenska rič izvedena od imenice lik koja je u praslavenskom glasila *likŭ. Na je, ko i u drugim ričima, prefiks.

nalikovat sličit, bit sličan. Glagol istog podrtla ko i pridiv nalik.

nalit se napit se, opit se. Slavenska rič tvorena od glagola liti i prefiksa na.

nalokat se napit se, opit se. Od prefiksa na i slavenskoga glagola lokat.

nama odma. Slavenska rič tvorena od prefiksa na i imenice mah.

namačkarat se opremit se ko mačkara, priviše se namazat, ružno se obuć. Tvoreno od prefiksa na i glagola mačkarat izvedenog od imenice mačkara koja je protumačena pod slovom M.

namaknut steć (materijalna dobra), priskrbit. Tvoreno od prefiksa na i glagola maknut koji je u praslavenskom imo oblik *mŭknǫti.

namarisat istuć nekog. Od prefiksa na i glagola marisat koji je objašnjen pod slovom M.

namazat se našminkat se. Od prefiksa na i slavenskoga glagola mazat.

namečit se naviknut se na što dobro, steć naviku služenja čim dobrim. Od prefiksa na i glagola mečit. Glagol je izveden od imenice meka 'mamac, ješka'. Sama imenica po Skoku najvirovatnije je izvedena od pridiva mek.

namerušat namirisat. Od prefiksa na i glagola merušat koji je objašnjen pod slovom M.

namirit se neočekivano naić na koga, suočit se s kim (Namirio se junak na junaka). Od prefiksa na i glagolske osnove mirit kojoj je u osnovi imenica mira čiji je praslavenski oblik bio *měra.

namisto umisto. Sastoji se od prefiksa na i imenice misto čiji je praslavenski oblik bio *město.

namusit se namrgodit se, namrštit se, naoblačit se. Od prefiksa na i glagola musit se koji je objašnjen pod slovom M.

nanić naić. Od prefiksa na i glagola ić, a n koje je između sekundarnoga je postanja.

nana¹ mama, svekrva (obadva kratka "a"). Ekspresivna rič povezana s glagolom nanat 'ljuljat nejako dite na rukom'. (Usp. također i nunat.)

nana² metvica, menta (likovita trava). Iz turskoga nane, a tamo je priuzeto iz arapskog na‛na‛.

naoposum na pravu stranu (kao pridiv: ispravan, dobar). Suprotno od napak(o).

naoštraj duljina mava koja se more pokositi jednim oštrenjem kose. Imenica izvedena od glagola naoštrit koji se sastoji od prefiksa na i glagola oštrit koji je izveden iz slavenskoga pridiva oštar ( u praslavenskom *ostrŭ).

napak zao, rđav. Dobiveno ispadanjem samoglasnika o iz naopak, a to se sastoji od prefiksa na i slavenskoga pridiva opak koji je u  praslavenskome imo oblik *opakŭ.

napamet naizust. Od prefiksa na i slavenske imenice pamet koja je u praslavenskom imala oblik *pamętĭ.

napaplat napipat što u mraku. Ekspresivna ričm slično ko i napipat.

napirlitat (se) okitit (se) nakitom više nego je potribno, nakitit (se) bez ukusa. Od prefiksa na i glagola pirlitat koji je nasto od turcizma pirlit 'provlaka, šara na platnu otkanu na stanu'. Turska je imenica pırıltı tvorbeno povezana s pridivom purlu koji znači 'nagizdan, ukrašen'

napitat naranit. Od prefiksa na i slavenskoga glagola pitat.

napobaška posebno, odvojeno, svako za se. Od rvacki prefiksa na i po te turcizma baška (za koji vidi pod slovom B).

napolica žito u kojemu je pola raži, a pola šenice. Rič je tvorena od prefiksa na i imenice polica koja je izvedena od praslavenske osnove *polŭ, koja je i u ričima pola, polovica, popola itd.

naponase posebno, odvojeno. Ovaj je prilog dobiven od napose ponavljanjem prefiksa na još jednom iza prefiksa po.

napor ovčinji gnjoj. Na je prefiks, a imenička osnova por je izvedenica od slavenskoga glagola prat 'udarat, nabijat' (privojni o-stupanj). Glagol je u praslavenskom imo oblik *pĭrati. Tvorbom, a dilomice i značenjem, imenica je slična imenici naboj (od glagola nabit).

napose posebno, odvojeno. Sastoji se od prefiksa na i po te kratkoga oblika povratne zaminice se. Od tog je priloga izveden u nas i prilog naponase.

naprđivat pričat gluposti, dosađivat pričom. Prvi je dio prefiks na, a drugi iterativni oblik glagola prdit koji je u praslavenskom imo oblik *pĭrděti.

na priliku na primjer. Prva je rič pridlog na, a druga, imenica prilika tvorena je od prefiksa pri i slavenske imenice lik koja je u praslavenskome imala oblik *likŭ.

napritoč pričicom. Postanje nam je nejasno. Prvi je dio virovatno prefiks na, a drugi bi mogo bit izvedenica od glagola priteć.

napršit nagal, naprasit, ljut. Prvi je dio ovoga pridiva prefiks na, a drugi je izveden od glagola pršit koji je od istoga korena ko i imenice prah koja je u praslavenskome imala oblik *porhŭ.

naprtit natovarit, stavit tovar na leđa. Od prefiksa na i glagola prtit čiji je koren i u uprtica, prtljat, šeprtlja i sl.

napucat se dobro se najist, najist se do sita. Od prefiksa na i glagola pucat koji je od istoga korena ko i puknut. Glagol puknut je slavenska rič koja je u  praslavenskom imala oblik *pǫknǫti.

narajcat seksualno uzbudit. Od prefiksa na i glagola rajcat koji je izveden od imenice rajc 'podražaj, izazov (obično u seksualnom smislu)' posuđene iz njemačkoga jezika Reiz.

naramak teret koji stane na jednu ruku savijenu u laktu. Prvi je dio ove imenice prefiks na, a drugi je izveden od slavenske imenice rame koja je u praslavenskom imala oblik *ramę.

narest postat viši rastom, razvit se, povećat se. Od prefiksa na i glagola rest (književno rasti) koji je u praslavenskom imo oblik *orsti.

nariktat namistit igru (da bude po našem). Od prefiksa na i glagola riktat koji je posuđen iz njemačkoga richten.

naroljat se napit se priko mire. Ekspresivna rič koja se sastoji od prefiksa na i glagolske osnove roljat.

nasalacat nagovorit koga na što loše. Prvi je dio prefiks na, a drugi glagol salacat koji je najvirovatnije od talijanskoga sollazzare 'zabavljat se, šalit se, šegačit se'.

nasekirat zabrinut. Od prefiksa na i glagola sekirat koji je posuđenica iz njemačkoga seckieren.

nasicat usitnit, isić na sitno. Od prefiksa na i glagola sicat koji je slavenska rič izvedena od praslavenskoga korena *sěk-.

nasrajdina čovik koji (sve) radi drukčije od drugi. Rič je virovatno postala od osobnoga imena Nasrajdin, što je ime poznatoga junaka arapski priča Nasrajdina/Nasradina/Nasredina/Nasrudina odže. Vidi uvodnu priču. Možda se more govorit i o kontaminaciji toga imena s glagolom srat (onaj koji se naserava ili priserava).

nasrnit / nasrćat silovito na koga naletit, napast, navalit. Od prefiksa na i glagola srnit (književno srnuti) koji je posto od prefiksa s(a) i praslavenskoga korena *ĭrt-.

nastavit pristavit (ručak) jilo na šporet za kuvanje. Od prefiksa na i slavenskoga glagola stavit.

našćelekat potaknut psa da navali na koga, podrugljivo potaknut i čovika da se s kim zavadi ili da na koga navali. Ekspresivna rič koja se sastoji od prefiksa na i onomatopejske glagolske osnove šćelekat.

našešurit nadignut (suvo lišće, slamu, sino i dr.) tako da se čini da ga je više nego što stvarno jest. Ekspresivna rič koja se sastoji od prefiksa na i onomatopejskoga glagola šušurit.

našunjit se istaknut šunjku, namrgodit se. Od prefiksa na i glagolske osnove šunjit koja je izvedena od imenice šunjka, a ona je dobivena od književnoga njuška metatezom (premetanjem) glasova. Njuška je slavenska rič izvedena od imenice njuh koja je u praslavenskom imala oblik *njuhŭ.

nataknut stavit na što, nabost. Od prefiksa na i slavenskoga glagola taknut koji je u praslavenskom imo oblik *tŭknǫti.

natanane polako, sigurno i detaljno nešto obavljat. Prvi dio ove riči je slavenski prefiks na, a drugi je turcizam izveden od turske riči tenha 'sam, jedini'. (Jedno je od značenja priloga natanane i 'nasamo, u tišini štogod radit'.)

natandarit navuć, nabit. Od prefiksa na i glagola tandarit, koji obično znači 'proizvodit neskladne zvukove, kloparat, tandrkat'. Virovatno je izveden od turskoga tandır 'roštilj, mala limena peć'.

natandrčit postavit, nabit (što ili koga na što drugo). Od prefiksa na i glagola tandrčit (tandrkat) koji je najvirovatnije istoga postanja ko i tandarit.

natatarit nataknut, navuć, obut. (Natatarila materine bate). Ekspresivna rič. Isto što i natandarit.

natentat nagovorit, navest koga na što loše (Đavo me natento). Od prefiska na i glagola tentat koji je iz talijanskoga tentare, a to se razvilo iz latinskoga temptare.

natkaz noćni ormarić pokraj kreveta. Iz njemačkoga Nachtkasten.

natovarit stavit kakav teret (tovar) na koga (ili što), opteretit. Od prefiksa na i glagola tovarit koji je izveden od imenice tovar koja je u praslavenskom imala oblik *tovarŭ. U praslavenski je ta rič virovatno posuđena iz nekoga turkijskoga jezika.

natrackat se neukusno, prikomirno se našminkat. Od prefiksa na i glagola trackat koji je izveden od njemačke riči Tratze 'šapa'. (Trackat u rvackom jeziku more značit i 'ostavljat tragove šapa'.)

natrat 1. nagnat kamo, 2. primorat, prisilit (koga na što). Od prefiksa na i glagola trat koji je u praslavenskom imo oblik *těrjati. Naš je oblik najvirovatnije dobiven od ikavskoga tirat redukcijom samoglasnika i.

natreskat se napit se, nalit se. Od prefiksa na i slavenskoga glagola treskat koji je od istoga korena ko i trest i imenica trisak koja je u praslavenskom glasila *trěskŭ.

na tuce igra «od zida». Prva je rič pridlog na, a druga je izvedenica od glagola tuć koji je u praslavenskom imo oblik *tŭlkti.

naudit naškodit, našćetit. Od prefiksa na i slavenskoga glagola udit.

naunjit se 1. smračit se prid oluju; 2. smrknut se; zabrinit se. Od prefiksa na i ekspresivnoga glagola (h)unjit.
nauzgor stojeć, iznad. Od prefiksa na i uz te slavenskoga priloga gor(e).

nauznak ležeći položaj na leđima. Drugdi to znači 'ležat na boku', tj. 'ni na leđim ni na stomaku'. Od prefiksa na i uz te praslavenskoga *nakŭ, što bi moglo bit u srodstvu s njemačkim Nacken 'zatiljak'.

navidat nabrajat, pričat bez veze. Od prefiksa na i glagola vidat koji je izveden iz praslavenskoga korena *věd-. Isti je koren i u ispovid, pripovidat, nevista i sl.

navik uvik, vavik. Od prefiksa na i slavenske imenice vik koja je u praslavenskom imala oblik *věkŭ.

naviljak količina sina ili slame koja se more, dobro sadiveno, ponit odjednom sinskim kolcima, mali plastić sina ili slame bez stožine. Prvi je dio riči prefiks na, a drugi je izveden od imenice vile koja je u praslavenskom imala oblik *vidly. U nas se upotribljava i glagol naviljčit 'kupit u naviljke'.

navistit objavit vist (o ženidbi u crkvi). Od prefiksa na i glagolske osnove vistit koja je, ko i imenica vist, izvedena od praslavenskoga korena *věd-. Vidi pod navidat.

navrnit navit (radio), zašarafit. Od prefiksa na i glagolske osnove vrnit koja je od istoga korena ko i glagol vrtit koji je u praslavenskom imo oblik *vĭrtěti.

navrnit se navratit. Etimologija je ista ko i kod navrnit.

navrt navalit (Što si navro, bolan!). Od prefiksa na i glagolske osnove vrt koja je, ko i glagol vrit (voda vrije), izvedena od imenice vir koja je u praslavenskome imala oblik *virŭ.

nazdravo nazdravo zabolit, bez prethodnog ozliđivanja. Od prefiksa na i priloga zdravo koji je izveden od slavenskoga pridiva zdrav koji je u praslavenskom imo oblik *sŭdorvŭ.

nazor silom, na silu. Rič je sastavljena od rvackoga prefiksa na i turske imenice zor 'sila, snaga'. U turski je ta rič došla iz perzijskoga zōr.

nećkat se zatezat se nešto uzet ili napravit, ustručavat se. Izvedeno od neću, što je prvo lice jednine prezenta zanijekanoga glagola tit (ne + htjeti).

neduševan neobazriv, nečovičan, koji je bez samilosti. Od prefiksa ne i pridiva duševan koji je pak izveden od slavenske imenice duša.

neiljanje nemar, nevođenje brige o čemu. Najvirovatnije od prefiksa ne i imenice iljanje koja je izvedena od glagola iljat (hiljati) koji znači 'namigivat očima, svrnit pogled'. Taj je glagol izveden pak od slavenskoga glagola hiliti 'sagibat, tlačit, mučit' koji je u praslavenskom imo oblik *hyliti.

nejak koji je u ditinjoj dobi, koji još nije odrasto (ojačo). Od prefiksa ne i slavenskoga pridiva jak koji je u praslavenskom imo oblik *jakŭ.

nekcija injekcija, ubrizgavanje tekućine u tilo iglom. Od latinskoga iniectio. U našem je govoru otpalo početno i.

nemere ne može. Ovaj je naš oblik dobiven od književnoga ne može rotacizmom (promjenom ž u r) te jednačenjem o sa e u idućem slogu.

nenadan iznenadan (npr. nenadna smrt). Ovaj općervacki pridiv sastoji se od prefiksa ne i pridivske osnove nadan koja je izvedena od slavenske imenice nada.

neserbesan neskladan. Prvi je dio riči niječni prefiks ne, a drugi pridiv serbezan koji je izveden od turskoga pridiva serbes. U turski je ta rič došla iz perzijskoga serbest.

nesmiran nemiran. Ovaj je pridiv tvoren od prefiksa ne i s te pridiva miran koji je izveden od slavenske imenice mir koja je u praslavenskom imala oblik *mirŭ.

nesritnjak osoba koja nema sriće ili koju je zadesila kakva nesrića. Prvi je dio prefiks ne, a drugi osnova koja je izvedena od slavenske riči srića koja je u praslavenskom imala oblik *sŭrętja.

nesvist stanje bez svisti. Od prefiksa ne i imenice svist. Imenica svist tvorena je od prefiksa s i slavenske imenice vist koja je u praslavenskome imala oblik *věstĭ, a izvedena je od korena *věd-, ko i glagoli navidat i navistit.

neva nevista. To je skraćeni oblik od nevista (odmilica).

nevista 1. mlada, 2. sinova ili bratova žena. Tvoreno od prefiksa ne i oblika ženskoga roda pasivnoga prošloga participa koji je u praslavenskom glasio *věstŭ (ženski rod *věsta). To je particip od glagola *věděti 'znati' koji je od istoga korena ko i nesvist, navidat i navistit. Prvotno je značenje imenice nevista dakle bilo 'nepoznata (žena)'.

nidra prsa, grudi. Slavenska rič koja je u praslavenskom imala oblik *nědra.

nim koji nema sposobnost govora, mutav. Slavenski pridiv koji je u praslavenskom imo oblik *němŭ.

nimet Božji dar, srića. U nekim govorima ta rič znači i 'kruv'. Ta je rič k nama došla iz turskoga, a tamo je iz arapskoga ni‛mä 'blagodat'.

ninat ljuljat. Glagol onomatopejskog postanja.

noseća trudna, koja je u drugom stanju. Oblik ženskoga roda aktivnoga participa sadašnjega od slavenskoga glagola nositi.

nosit se odivat se. Specijalizacija značenja glagola nosit.

nozdrva nosnica, jedan od dva otvora na šunjki. Slavenska rič koja je u praslavenskom imala oblik *nozdry.

nožnice velike škare (makaze) za šišanje ovaca. Izvedenica od slavenske imenice nož koja je u praslavenskom imala oblik *nožĭ. Književni oblik nožice označuje škare (makaze) općenito, a ne samo ko u nas makaze za šišanje ovaca. I škare i makaze su posuđenice. Škare dolaze iz starovisokonjemačkoga skâri, a makaze iz turskoga makas.

nu gle, pazi. Uzvik koji je i u praslavenskom imo isti oblik.

nutkat opetovano nudit.

 

NJ

njemeka njemu.  Oblik muškoga roda dativa jednine lične zaminice 3. lica proširen postpozitivnom česticom -ka u kojemu je izvorno u u drugom slogu asimilirano (prema prvome slogu) u e.

njemuka njemu. Oblik muškoga roda dativa jednine lične zaminice 3. lica proširen postpozitivnom česticom -ka.

njijov njihov. Posvojna zaminica muškoga roda 3. lica  množine dobivena od književnoga oblika njihov zaminom h sa j.

njojzi njoj. Oblik ženskoga roda dativa jednine lične zaminice 3. lica proširen postpozitivnom deiktičkom (pokaznom) česticom -zi.

 

Milan (Stipanjićkin) i Drago (Čečurin) Mihaljević

< «		» >