zagoricani.com

Markica nije im´o muške dice. Im´o je dvi ´ćeri. 

Kad su ´ćeri poresle i pocurile se, krenili su i problemi sa momcim. Svaku večer bi momci dolazili na silo. U početku su oblićali okolo kuće a onda bi, kad je bilo silo u kući, skupili ´rabrosti pa bili u kući na silu s ostalom mlađarijom.

Cure su spavale u podrumu ispod kuće, jer u gornjom dilu kuće nije bilo mista. Kad bi otišle spavat, momci bi onda navaljivali kod nji´ lupat na prozor. Kako one, nisu otvorale prozor, momci bi bili sve glasniji i sve bi se to u gornjom dilu kuće čulo. 

Mater, mlada su je zvali, bi odozgor iz kreveta zagalamila. Onda bi nast´o mir.

Nakon nikog vrimena mira, momci bi opet nastavili nasrćat curama na prozor pa bi zaboravili da su gori stari i da sve čuju. Kako galama i vriska ne bi popušćale opet bi se odozgor iz kreveta začuo oštri mladin glas: 

„´ko je doli? Markica je gori!“

Svit je to odma´ tomačijo po svom.