Ti si ovdje : Home // Priče // Vaši tekstovi // Jadro vs. Voćne kocke

Jadro vs. Voćne kocke

IspisE-mail Autor Božo Ivković Petak, 23 Svibanj 2008 00:00

Image     Bilo je to tamo negdi na prelazu 70-ih u 80-e. U selu je većinom svaka kuća imala ko jednu , ko dvi krave. Blago se zajedno čuvalo po zaseocima, a svaka kuća je morala dat čobana 'noliko dana koliko je imala goveda. Kod nas je bilo negdi 40 do 50 krava i podikoji konj, a u Ivkovićima možda 50 i koja više krava, a za Krište i Zubere ne znam jer su oni malo dalje pa smo se ritko sritali s njijovim čobanima i blagom...



Image U našoj kući je uvik bila samo jedna krava, pa sam ja tako jedanput misečno moro izostat iza škole ić čuvat krave. Međutim, podikoji put sam moro otić kravama i kad je bio dan moje babe Jake. Kako je stric Frano u to vrime radio vani (on je bio nabroj u babinoj kući), svi ostali stričevi poženjeni i svak u svojoj kući, a baba nije mogla sama, onda smo mi unuci se minjali i svaki put je neko drugi išo babi čuvat krave. Obično po jedno zbabom, a kad nije škola dvoje bez babe. Meni je, u stvari, nekad i bilo drago otić babi kravama, pogotovo ako je lito i ako je kupljačina ili neka druga rađa, pa onda nemoram radit taj dan to nešto drugo. Uz to baba je uvik znala nama dici spremit keksa i soka i on njezinog kruva od bilog brašna "petice", koji mi i danas zamiriše kad ga se sitim.

     Tako zapadne jedne prilike mene i Tome (Tomislav, tete Marije) ić na babin dan govedim. Slučajno ili možda i ne (sad se ne mogu sitit), dan prije smo se nas dva igrali u "staroj kući". To je stara babina kuća u kojoj već tada niko nije stojo, babi je to bila ko ostava, a nama dici stalno misto zabave. Naravno - zabranjene zabave, jer kako god se nama činilo da je to bogom dano nenaseljeno misto za igru, baba je tamo držala i lipe i važne stvari ko što je brašno, med, piva, radenska, orasi, pa onda i  recimo vuna,  ćebad,  kace sasirom, mast, kojekakvi alati i jedan veliki stan (za tkanje) koji je već tada bio za muzej. U tom stalnom "ratu"  z babom, smo uvik na jedno uvo osluškivali jel dolazi, a na drugu stranu radili po toj kući šta je god moglo dici 10ak  godina past napamet. Nije nibabi bilo lako...

Jadro     Držala je baba jedno vrime u staroj kući i svoju baulu. Mislim da je to bila rezervna baula, jer su se ubauli držale uglavnom vridne stvari, pokloni, ručni rad, nakit i slčno, a u ovoj je tada bilo svačega: neki beštek, krpe, kore za oblatne, neki keksi i sl. Neki keksi... E, bitno je naglasit da se keks nije kupovo zasvaki dan, nego se nosio u goste, načimo se kad dođu neki gosti izdaljega ili se častilo snjime kad je neka veća rađa pa ti neko pomogne iz sela. Taj put, ubauli je bio jedan keks "Voćne kocke" i on je bio valjda rezervni za neke prilike manjeg značaja, a ispod njega je bio "Jadro"...Eh, Jadro. To je u to vrime bio mercedes za keksove. Stojeć nako nad otvorenom baulom i razmišljajuć, valjda, negdi oko jednu sekundu, jedan od nas (nesićam se koji) uzme Jadro i stavi ga na vrh ti stvari u bauli, a Voćne kocke spustimo taktički malo niže prema dnu baule i ovlaš zaklonimo nekim stvarima koje su bile unutra, da izgleda koda stoje tako otkad i' je baba stavila ubaulu. Cilj je bio jasan. Znali smo da će baba sigurno spremit jedan odova dva keksa u torbu, jer tako se čobanima spremalo uz ostalu 'ranu. Valjda će, čim otvori baulu, ić poredu i izvadit Jadro. Ponosni na sebe zbog briljantne ideje, poklopimo baulu i odlepršamo dalje u igru.

    Dođe tako i sutradan. Goveda izlaze u zoru, čim sunce grane. Mene mater probudi, ustanem, obučem svoju Yassa trenerku, obujem adidaske šprintarice i lagano za našom Zecovom prema Dubljama di su se krave dogonile, da bi se sakupile za ić u pašu. Tamo je već čekala baba sadvi torbe. Jedna meni, jedna Tomi. Istramo mi blago na Kadanj na vodu i tu se obično prvi put sidne, jer prije toga se krave vrcom izgone uz Jabukovce da se napoje prije nego krenu dalje paast. čim smo sili, odma otvaramo torbe da vidimo šta nam je baba spremila. Već izvana mi je bilo sumnjiva situacija, jer pipajuć torbu sam osjetio da je keks unutra, ali je kutija malo šira od one očekivane. Otvorim torbu i... "Voćne kocke".

     Vrlo brzo smo oprostili babi, (pokoj joj duši),  misleć da je stavila ovaj keks jer je veća kutija ili je možda imala neke priče goste za Jadro, a i krave su već okrenile nizbrdo prema okrajcima...

Božo Ivković

Komentari (0)add comment

Napišite komentar
smaller | bigger

security image
Upišite prikazane znakove


busy

Online

0 korisnika i 226 posjetitelja online

Novi komentari