zagoricani.com

Što znači J?

Autor Milan Mihaljević Petak, 18 Rujan 2009 13:47

 

ja da, jest. Ova je potvrdna čestica balkanski turcizam ya koji virovatno dolazi iz arapskoga yā.

ja i ja ...ja ili (npr. ja se vinčajte, ja se raziđite; ja pravo, ja nikako; ja kuj, ja ne mrči gaća itd.). Ovaj rastavni veznik valja lučit od gornje potvrdne čestice, iako je i on turcizam i ima isti turski oblik ya. Za razliku od čestice, on je u turski došo iz perzijskoga yā, a ne iz arapskoga.

jačerma kaput bez rukava i kopčanja, dio narodne nošnje. Od turskoga geçirme.

jačmenjak gnjojna upala očnog kapka, ječmenac. Slavenska rič postala od naziva žitarice ječam (= izraslina veličine ječma). Praslavenski naziv žitarice glasio je *jêčĭmy.

jadac rašljasta natprsna kost kokoši (ili druge peradi). Iz turskoga yades s istim značenjem ko i u nas. U turskomu je to postalo od perzijskoga yād-i dest što doslovno znači 'ručno sićanje' (od yād 'sićanje' i dest 'ruka').  

jadat se   žalit se, tužit se. Izvedenica od imenice jad 'nevolja, bida, nesrića' koja je slavenska rič. Praslavenski joj je oblik *jìdŭ.

jade jadan čovik, bidnik. Hipokoristik (odmilica) od jadnik, a to je izvedeno od jad.

jagma otimačina, navala, grabež. Iz turskoga yağma, a tamo je došla iz perzijskoga yağmā. Od nje je izveden i glagol jagmit se 'otimat se oko čega'.

jaka kragna, ovratnik. Iz turskoga yaka.

jalija besposličar, danguba, a onda i družina takvi osoba (npr. "moja jalija"). Iz turskoga yali, a tamo je priuzeto iz grčkoga aigialós (̉αιγιαλός).

jalov neplodan, sterilan, uzaludan (trud i sl.). Slavenska rič čiji je praslavenski oblik *jalovŭ.

jamit zgrabit, uzet. Izvedenica od slavenske riči jama 'duboka rupa u zemlji'.

jamuža / jemuža tek pomuzeno, neprovareno mliko. Drugi dio ove riči je izveden od glagola musti, a postanak prefiksa je-/ja- nije sasvim jasan. Neki pretpostavljaju da je riječ o pojačnom zamjeničnom elementu (intenzifikatoru) je(d)- koji se pojavljuje i u riči jedva, ali to nije sigurno.

japija građevno drvo, drvena građa za pokrivanje krova. Iz turskoga yapi.

jar bis, žestina. Rič je slavenska. Praslavenski joj je oblik bio *jarŭ.

jaračit pripremat konja za trku, trenirat, dresirat. Iz turskoga yarak (yaraklamak) 'pripremat konja za borbu'.

jaram drveni okvir u koji se upreže tegleća marva (obično volovi). Rič je slavenska. Praslavenski je oblik bio *jarĭmo. Od istoga je korena izveden i naziv jarmari za 'ljude koji s konjima i kolima dovoze građu za kuću iz šume'.

jaran drug, pretelj. Iz turskoga yaran. U turski je posuđeno iz perzijskoga, i to množinski oblik yārān 'pretelji'. U jednini glasi ta rič u perzijskom yār 'pretelj'.

jarebika oskoruša, drvo iz porodice ruža s crvenim bobama od koji se more pravit marmelada. Izvedeno je od istoga korena ko i naziv tice jarebice, čiji je praslavenski oblik glasio *jarêbĭ.

jaruga strma udolina kojom se sliva voda kad pada kiša. Iz turskoga yarik.

jasika trepetljika, stablo iz porodice vrba. Slavenska rič.

jasle dugačko korito pričvršćeno uza zid u koje se stavlja stočna rana (sino). Slavenska rič od istog korena ko i glagol ist (jasti - jastle > jasle).

jašta da, svakako, dabome. Potvrdna rič koja se sastoji od potvrdne čestice ja i zaminice šta.

jatagan velik zakrivljen nož kojemu je oštrica na unutarnjoj strani. Iz turskoga yatağan.

jatak ortak, sudionik u prikrivanju kakva prekršitelja zakona (u staro vrime ajduka). Iz turskoga yatak.

jazuk grij, šćeta, kvar. Iz turskoga yazik.

jazvetina  jazavčevo meso. Jazavac je slavenska rič koja je u praslavenskom imala oblik *jazvĭcĭ.

jeda najstrag, napokon, srićom. Uzvik i veznik koji izražava i emotivno stanje govornika (čuđenje ili zabrinutost) u nas se rabi za onoga koji kasni pri dolasku ili izvršavanju poslova. Rič je slavenska, a sastoji se od osnove da (ista ko veznik da) i deiktičke čestice je.

jedar čvrst, krupan, razvijen. Slavenska rič koja je u  praslavenskom imala oblik *jêdrŭ.

jedek povodac od ljuljara, uže kojim se vodi konj. Balkanski turcizam yedek.

jednoč jednom, jedanput; nekoć davno. Ovaj multiplikativni prilog izveden je od broja jedan, čiji praslavenski oblik glasi *jedĭnŭ.

jejina vrsta sove, sovuljaga. Regionalizam najvirovatnije onomatopejskog podrtla.

jelek ženski prsluk. Iz turskoga yelek.

jendek dubok i širok jarak iskopan oko čega, opkop, prokop. Iz turskoga hendek, a tamo je došlo iz arapskoga handäq. U arapskom je pak ta rič iz perzijskoga kende.

jendisat nadvladat, nadjačat, pobidit. Prema turskome yenmek.

jenjavat stišavat se (bol), popušćat, slabit. Iz mađarskoga henye 'lin, besposlen'.

jerbo jer. Ovaj uzročni veznik sastavljen je od slavenskih elemenata ježe (koje je rotacizmom i krnjenjem dalo jer) i bo. Prvi dio sastoji se od sridnjeg roda pokazne zamjenice je i čestice že.

ješem eufemistički oblik 1. lica jednine prezenta glagola jebat koji se najčešće upotribljavo u razgovoru (šaljivom) s dicom, npr. ješemu (= ješem mu) miša i sl. Dobiveno je zaminom glasa b glasom š.

jetrva žena muževa brata. Slavenska rič koja je u praslavenskom pripadala tzv. v-osnovama (ū-osnovama) i imala oblik *jêtry.

jogunast svojeglav, obistan. Od turskoga yoğun.

jok ne, nije. Iz turskoga yok. Katkad prošireno ko uzvik jok valā! 'nije bogme!, e (baš) nije!'. To je na turskom yok vallah!.

jopet opet, iznova, nanovo. Isto što i opet s protetskim j. To je sveslavenska i praslavenska rič (*opêtĭ) od istoga korena ko i peta (stražnji dio stopala).

jular / ljuljar  oglavlje i povodac za konja (od užeta). Iz turskoga yular, a tamo je iz grčkoga εὔληρα (eúlēra) 'uzda'.

jupka tanka kora (list) razvučenog tista. Iz turskoga yufka.

 

Milan (Stipanjićkin) i Drago (čečurin) Mihaljević

< «		» >