Autor Darinko V. Mihaljević
Ponedjeljak, 29 Listopad 2007 10:20
Eh, kad pomislim koje je to škrto i surovo doba bilo a koje intenzivne i ugodne osjećaje pobuđuje.
Davno, umre Dedo Zdravka Mile Malikića, da odmah budem jasan na našu (dice) radost.
Cili Božji dan smo Vam ja tjs Gazda,Miran Pipin,Brane Pavin,ćona,Boško Daidžin,Antić (pokojni) Mirke Zeca,Drago (pokojni) Šuljegić pa i unuk Zdravko , vrtili se oko njihove ograde a što bliže kući, znali smo bi`će sedmina. Normalno ko čeka taj i dočeka.
Lipo su Zdravkovi Dedu o(t)premili na onaj svit, na kraju bi sedmina i na kraju te cermonije Mile pokojnikov sin, nas dicu pozove da uđemo i da se oslastimo......
E, da koje je to krkanje bilo, koje delicije, od salame do keksa pa i soka. Da priča ne bi na tome završila pobrinuo se neko od lokalnih tada fakina (Dane Ivićov ili Mate Garanov), sitili su se da nam daju pive. Popivši po čašu pive, a onako se nakrkali, mi dica smo se oraspoložili, a bo`me smo i zapivali iz sveg glasa.
Srićom ni`ko nam to nije zamiriom. a nama dici je ostala draga uspomena.