zagoricani.com

Selo spava, Vrbovnik žubori,
mene želja  zavičajna  mori,
Oj, vrbovniče, pregolema tugo,
nisam tebi dolazio dugo.

Sudbina je tako  htjela,
da odem iz rodnog  sela.
Nek me ne zaborave,
djevojke sa vrbovnika.

U tami kukuruzi šapuću.
U  tami  mene nešto zavičaju  mami. 
Sjećanje me sa Vrbovnikom spaja,
nema drage nema zavičaja.

Sudbina ja tako  htjela,
da odem iz rodnog sela.
Nek me ne zaborave ,
djevojke sa Vrbovnika.

Pšenica se povila na njivi,
bez Vrbovnika srce jedva živi.
Nema više zavičajne kiše,
još mi samo stara majka piše,

Subina je tako htjela,
da odem iz rodnog sela.
Nek me ne zaborave,
                                Djevojke sa vrbovnika.