zagoricani.com

Metenje mlika - Dobivanje maslaca

Autor Darinko V. Mihaljević Ponedjeljak, 24 Studeni 2008 12:05

  

Evo mi vala o svemu pričamo  i svačim se bavimo a zaboravljamo spomenuti stare recepte za naše domaće proizvode.

Ja ću danas nešto malo reći o maslacu kako mi kažemo maslu, sada kada pišem ositim onaj lipi miris i okus masla iz stapa , a tek lipote okusa masla namazana na tek ispečeni mamin ili babe Sučke kruv , posebice krajac (okrajak) gdje je puno hrskave kore , hm.....  !   Samo  brate dodije  mesti mišajom.

Kada se varenika pomuze (mliko od ovaca, krava i pomišano) , obično se procidi i prokuva. Tako se ostavi da se oladi uz šporet (ako je vani ladno), temperatura bi trebala biti taka da staviš prst u mliko da je toplo a da te ne prži. E, tada se doda cca jedna ćikara  stare kisaline  na  bronzir . Sve se to lipo promiša i ostavi tako na toplom da se ukisali do drugog dana (obično).

Kiselina se najčešce držala u drvenim posudama, koje smo zvali bukare, ili u zemljanim- bakre ili bronzirima (emajliranim limenim posudama).

Žene su  upotrebljavale stap u kojem se mela kisalina (kiselo mlijeko). Od nje se pravilo maslo (maslac). Stap u kojem se melo  bio je drvena duguljasta posuda, šira pri dnu. Mliko se u stapu melo mišajom. Mišaja je drveni šćap na čijem se vrhu nalazi drveni kotač s dosta probušenih rupa, širine malo manjeg promjera od stapa.

Maja (domaćica) prije metenja lipo stap i mišaju opere te ulije kiselinu u stap (polagano) i onda pođe mišajom kružno mesti . Ona bi tako mela 5-6 minuta i tada bi uvatila neko od drčajine izkuće i ono bi jadno još tako  melo, ne prejako i ne presporo a nesmi se ni stajati, s vrimena na vrime bi dica nasljanjalu glavu na stap, slušajući što se unutra događa i ujedno su bivala sve nestrpljivija čekajući kraj metenja.

Tako se pokretima gore-dolje mela-bućkala  kisalina  i stvarao se maslac. Sigurno posata i više bi postupak trajao. U početku se stvarala pjena pa se ugledaju maslena zrna i na kraju ta zrna se pretvore u jednoličnu masu ili maslo.

Kada je metenje gotovo sve  se  izlije u  lonac, tada  se odvaji maslo u neki tanjur ili nešto slično. Nekada u stara vrimena maslo se ne bi odma ilo nego bi se topilo u topljeno maslo i čuvalo za tzv gladna vrimena , vrime kada neće biti svinjske masti, kada krave zasuše ili za kolače recimo baklavu itd...
Ostatak od bućkanja se u ovom kraju zove mlaćanica (mlaćenica,stepka). Mlaćanica je služila kao jako ugodan napitak a ponekad se u nju znalo udrobiti i kruva i tako u slast pojsti. Bogme ako se mlaćanica priviše uzvišći (ukiseli) davali bi je stoci (krmadima).