Ti si ovdje : Home // Novosti // Kultura // Što znači O?

Što znači O?

IspisE-mail Autor Milan Mihaljević Ponedjeljak, 16 Lipanj 2014 08:58

slovo_O_oDragi Zagoričanci. Nakon dugo vrimena evo i riči koje započinju na O. Obično smo uz svako slovo na početku ispričali i pričicu koja je povezana s nekom od riči koje se opisuju. Pod ovim slovom ćemo ukratko ispričat kako se i od čega pravila naša negdašnja obuća. Pogađate, rič je o opancima oputarima. Naši su stari opanke (uglavnom oputare) nosili sve do šezdeseti godina 20. stolića. Milan se sića da i je njegova mater nosila sve do priseljenja u Vinkovce (1965.). Malo imućniji imali su i po dvoje, jedne okokućne, a druge za svečane prilike, koji su se zvali misni. Mi ko dica više nismo nosili oputare, nego gumene bate. Dno opanka (đon) pravilo se od sirove ili sušene volujske (goveđe) kože, i to tako da bi majstor od kakva materijala napravio tarak prema nozi onoga kome pravi opanak. Po tarku bi izrizo kožu, te po obrubu šilom izbušio rupice. Kroz nji bi započeo naokolo plest oputom. To se zvalo prisuka. Potom bi tako započet opanak stavljo na kalup i nastavio oputom plest naplit. Priko naplita je po sridini, od kljuna opanka do obuvače (oputa kojom završava naplit), ko ukras dolazio još i priplit. Kod misni su se opanaka često ukrašavale i zapetice, tj. dio oko peta. Opanke su ritko izrađivale i žene. Tako je Milanova dinica (ujna) Milica još ko cura pravila opanke i tako dobila nadimak Majstoruša. Nadimak joj je osto sve do smrti, iako pedeset godina nije napravila nijedan opanak. Neki joj u selu Stipanjići (osobito mlađi) nisu ni znali ime, nego su je poznavali samo ko Majstorušu.

opanci_podgradina_netOputa se proizvodila od ovčinje kože, koja bi se osušena krojila, tj. rizala nožem na uske trake koje bi se, namočene, usukivale na vitlu. Potom bi se oputa nategnula na rašak, drveni okvir, koji bi se za ladni i vedri zimski noći ostavljo obišen o granu kakva drveta. Ako nije bilo raška, onda bi oputu vezali između dva drveta. Ritko se oputa pravila od goveđe kože. Milan se sića da je, kad je bio dite, nekomu kod Mijaljevića krava ušla u vrto s ditelinom, prijila se diteline, nadula se i pukla, pa su onda kožu, koja se nije mogla prodat jer nije bila cila, iskrojili u oputu i priko zime je vezali između dvi šljive u bašči, ali se ne sića čija je krava bila. Evo, ako se još ko od stariji sića tog događaja, nek se javi i opiše tačno kako je bilo. Toliko o opancim i oputi, a sad ajmo na riči.

 

obać 1. obić oko čega, 2. obać koga ić komu u positu (obično bolesniku). Glagol je tvoren od slavenski jedinica: prefiksa ob(a)- i glagola ići.

obadat obraćat pozornost na koga ili što, obazirat se. Od talijanskoga (ab)badare.

obadat se dat se u trk zbog uboda obada. Izvedeno od naziva kukca dvokrilca koji ujida blago, najčešće konje i krave, pa se ono „zaobada“. (Govorilo se: „Obad u lad mlada junad.“) Naziv toga kukca slavenska je rič koja je u praslavenskom imala oblik *ovadŭ.

obadit (uzobadit) uzorat njivu ujesen ništa ne sijuć kako bi se zemlja priko zime razrahlila. Najvirovatnije od prefiksa ob(a)- i glagolske osnove dit (književno djeti, trajni oblik djelati), iste one koja je i u (sa)dit plast/naviljak. Po tom tumačenju izvorno je značenje ovoga glagola 'obradit'. Glagol dit općeslavenski je glagol koji je u praslavenskom glasio *děti. Glagola obadit nema u etimološkim ričnicim, pa je naše tumačenje zato nesigurno.

obamrt ne osićat više, ne pokazivat znake života. Također rič tvorena od slavenski dilova: prefiksa ob(a)- i osnove mrt (ista ko u smrt). To je nulti privojni stupanj praslavenskoga korena *mert-. Punina se pojavljuje u glagolu umrit.

obanđijat / obenđijat opčinit, omamit, opojit. Glagol je izveden od turcizma benđijanje 'omamljivanje, opčinjavanje, opsjenjivanje' koji je pak izvedenica od tursko-perzijskoga beng 'opojna trava ili napitak, sredstvo za omamljivanje'.

obarit prilit vrilom vodom i kratko kuvat u pari, poparit. Tvoreno od prefiksa ob- i glagola varit koji je istoga značenja. Od glagola obarit izvedena je i imenica obarine 'kuvano meso'. U nas se  obarivalo dio iznutrica i criva, što se onda nasicalo i često zalilo mašću u ćup i to smo zvali paraćenda od koje se pravila pita od criva, zbog čega su Duvnjaci Livnjake zvali „crivari“, ili se podgrijavala na tavi i tako ila.

obastat opstat (u teškom vrimenu ili na teškom mistu). Tvoreno od slavenski elemenata, prefiksa ob(a)- i glagola stat.

obaška odvojeno, posebno, svak za se. Izvedeno od prefiksa o(b)- i turcizma baška (Vidi pod slovom B).

obatalit / obotalit pokvarit. Od prefiksa o- i glagola batalit koji je turcizam izveden od turskoga pridiva battal 'pokvaren, nevaljan' (ali ima i drugo značenje 'odvažan, junačina'). U turski je rič došla iz arapskoga baţţal 'junak, junačina'.

obdan danju, priko dana, za vidila. Od slavenski elemenata, prefiksa ob- i imenice dan koja je u praslavenskom imala oblik *dĭnĭ.

obeselit se obradovat se. Od slavenski elemenata, prefiksa ob- i glagola veselit se. Već u praslavensko doba je pri pojednostavljivanju suglasnički skupina u skupini -bv- ispadalo v, a ne ko u drugim skupinama prvi suglasnik.

obigravat oblićat oko koga, salićat koga (obično s ciljem da se što dobije ili izvuče kakva druga korist). Od slavenski elemenata, prefiksa ob- i iterativne (učestale) glagolske osnove glagola igrat (= igravat) koji je pak izvedenica od imenice igra.

obirine rana koja ostane poslim ila, ono što je najslabije kvalitete pa se nije izilo. Izvedeno od glagola obirat koji je tvoren od prefiksa o- i glagola brat/birat.

oblac okrugo kamen bez oštri rubova. Imenica izvedena od pridiva obao koji je u praslavenskom imo oblik *obĭlŭ.

oblakšice olakšice. Izvedeno od glagola lakšati prefiksom ob- u kojemu se b nije izgubilo. Sam je glagol pak izvedenica od pridiva lak.

oblanjke ojanjene ovce koje se luče od ostali da bi se mogle otirat na sastavljanje, tj. da ji janjci podoje, obično popodne oko 4-5 sati, pa bi se poslim dojenja opet otirale na pašu i posebno čuvale do noći. Rič je najvirovatnije nastala od oblika *objanjke zaminom j sa l. Glagol objanjiti potvrđen je u Akademijinu ričniku. Sastavljen je od prefiksa ob- i glagola janjiti.

oblatna tvrdo pečena lomljiva kora za kolače, u množini i vrsta domaćeg kolača/keksa napravljenog tako da se među oblatne stavi kakav nadiv ili krema. Nekad se kod nas taj kolač pravio tako da se između kora mazala posebna mišavina šećera i varenike. Drago misli da su bile ukusnije nego ove s pekmezom ili drugim gotovim namazom kako se u nas prave danas. Milan nikad nije probo oblatne s pekmezom, ali budući da ne voli pekmez, slaže se s Dragom.

oblazak obilazak, posita (posebno bolesniku, rodilji ili đeturumu). Imenica izvedena od iterativnog oblika glagola obać (oblazit).

oblićat (oko koga) motat se oko koga radi nekog cilja, obigravat oko koga, ulagivat se komu. Nesvršeni oblik od obletit. Sastavljen od prefiksa ob- i glagola letit (letat) koji je u praslavenskom imo oblik *letěti.

obliznit se donit na svit blizance (dvojke) (i kod ljudi i kod životinja). Od slavenski elemenata, prefiksa ob- i osnove bliznit koja je izvedena od imenice bliz(a)nac čiji je praslavenski oblik bio *bliznĭcĭ. Ta je imenica podrtlom od pridiva bliz.

oblokat se priviše se napit alko'ola. Od prefiksa ob- i slavenskog glagola lokat. Nije specifično samo za govor našeg sela, nego je općervacka pejorativna rič.

obnoć noću, priko noći. Od slavenski elemenata, prefiksa ob- i imenice noć.

obojak uložak u obući, ovoj za stopala prije obuvanja opanaka. Od prefiksa ob- i imenice voj koja je proširena sufiksom -ak (< *ŭk). Dakle, tvorbeno je to *obvojak. Skupina bv, ko i u velikom broju drugi riči tvoreni prefiksom ob- (npr. obiknuti < *obviknuti), pojednostavljena je tako da je v ispalo. Imenica voj izvedenica je glagola vit (vijem, viješ), ko što je plot izvedeno od glagola plest. Obojci su nekad bili važni. Čuvali su noge od žuljeva, uboda, ozeblina. Zbog toga se ujutro često „čapalo“ za nji, jer nikad nije bilo dosta za sve ili svi nisu bili suvi i čisti, pa bi neko osto bez. U opanke su se metali obojci od sukna, ko dodatna izolacija. Kad se po kiši i snigu skvase, onda bi se uz peć ili šporet navečer stavljali na sušenje. Katkad za svačije opanke i nije bilo dobri i pravi obojaka, pa bi bolje obojke prigrabili oni koji bi se ujutro ranije ustali. Od toga je stvorena izreka: „Ko zadnji ustaje, obojaka nestaje.“

obrazli pošten, karakteran. Od slavenske imenice obraz i turskoga pridivskog sufiksa -li.

obrizat se posić se čim oštrim (nožom, kosom ili čim drugim). Od slavenski elemenata, prefiksa ob- i glagola rizat koji je u praslavenskom imo oblik *rězati.

obrlatit / obrljatit na brzinu pridobit koga za što, uvirit ga u što, zamazat oči komu, okrenut ga na svoju stranu. Postanje ovoga glagola nije sasvim jasno. Prema Skoku najvirovatnije je rič o čudnoj tvorbi od glagola vrtit koji je u praslavenskom imo oblik *vĭrtěti. Ako je to točno, onda se sastoji od prefiksa ob- i osnove izvedene od vrtit.

obzinut / obzinit izazvat kod koga šok (grč) da ne more govorit (virovatno od privelika straja), iako to pokušava iz petni žila; ipnotizirat; izazvat stanje zacenutosti od stra. «Obzino ga vuk…». Govorilo se da ako vuk ugleda čovika prije nego čovik njega, onda čovik ne more govorit, već „samo mrda gubicom“. To se navodno dogodilo pok. Kosanu kada je iz brloga uzeo male vučiće, a vučica ga čekala prid jamom. Nije ga napala ali ga je pratila do sela, a on nije mogo pričat nego se samo smiško i vadio vučiće iz džepova svog velikog kaputa. Da bi se čovik oslobodio od te ipnoze i da bi mogo zavikat "Ca vuka!", priporučivalo se da se skine kapa. To je dobar način, jer dok se čovik sabere na to da skine kapu, rišit će se stanja šoka u koji ga je doveo iznenadni susret s vukom. Od prefiksa ob- i slavenskog glagola zinut koji je u praslavenskom imo oblik *zinǫti.

ocvilit (namirno) rasplakat dite. Od prefiksa o(b)- i slavenskog glagola cvilit 'tužno plakat piskavim glasom'. Glagol je onomatopejskoga podrtla.

očavrljit / očevrljit otkinut, odlomit granu drveta (odvalit). Postanje nije sasvim jasno. Možda je, ko i glagol slična značenja očebrsnut, povezan s čalabrcnuti i očehnuti. Oni koje to zanima, mogu o tome pogledat u Skokovu ričniku pod natuknicom čalabrcnuti.

očepit 1. otvorit;  2. počet govorit posli šutnje i to puno. Od prefiksa o(d)- i slavenskoga glagola čepiti koji je izvedenica od imenice čep koja je u praslavenskom imala oblik *čepŭ.

očeprljat / očaprljat ogrebat pandžama ili noktima. Od prefiksa o- i glagola čeprljat. To je ekspresivan glagol izveden od imenice čepa 'krpelj' čija je osnova čep proširena sa -er-, a onda je to proširenje dalo povoda onomatopeiziranju na različite načine (usp. čeprkati).

očepušat očupat perje (s kokoši), očerupat; bezobzirno koga materijalno oštetit ili iskoristit. Od prefiksa o(b)- i ekspresivnoga glagola čepušat koji je virovatno etimološki povezan s glagolom čupat, a taj je u praslavenskom glasio *čĭlpti.

očerupat isto što i očepušat. Od prefiksa o(b)- i glagola čerupat. Triba istaknut da Skok i čepušat i čerupat povezuje s čepa, a time i s čeprljat.

očešat 1. istimarit konja češagijom; 2. očešat se (o koga, o što) ovlaš u prolazu dodirnut koga ili što. Od prefiksa o- i glagola češat koji je u praslavenskom imo oblik *česati.

Očići dan očeva koji se slavi u nedilju prije Božića kada dica «višaju» sve očeve, a posebno svoje, dok se ne otkupe nekim darom, najčešće tek osušenom svićicom ili povisminom ili malo sudžuka. Izvedenica od slavenske imenice otac koja je u praslavenskom glasina *otĭcĭ.

očikat čekat, očekivat. Od prefiksa o(b)- i glagolske osnove čikat koja je privojni stupanj glagola čekat (prasl. *čekati).

Očinaš Gospodnja molitva, Očenaš. Zanimljivo je da pojedine stare žene, kad su molile Očenaš, nisu bile ni svisne da mole „Očinaš koji jesi na nebesim…“.

očinaši 1. krunica (niska zrna za molitvu), brojanice; 2. leđni kralješci, jer se (posebno kod mršavi ljudi) mogu brojit. Kad smo bili mali, onda bi nam rekli kako smo mršavi da nam se svi očinaši mogu pribrojiti.

oće se pravi se važan, kočoperi se.  3. lice jednine prezenta glagola tit koji je u praslavenskom imo oblik *hotěti.

oćoravit oslipit na jedno oko. Tako je Antuka bio slip (na oba oka), a Stipe Ševanov (Ruka) ćorav/ćorov jer nije imo jedno oko. Od prefiksa o- i glagola ćoravit koji je izveden od pridiva ćorav. Pridiv je turcizam koji u turskom glasi kör, a tamo je rič došla iz perzijskoga kūr.

oćutit čut nešto što se jedva čuje (posebno životinje kada počnu dizat uši), ositit. Od prefiksa o(b)- i glagola ćutit. Glagol ćutit (ćutjeti) sveslavenski je iz praslavenskoga razdoblja *tjut-.

odalamit udarit (svom snagom). Najvirovatnije izvedeno od balkanskoga turcizma dayak 'batina', prilaskom j u lj, a zatim u l.

odaljtat se odviknut se, otuđit se od koga ili čega. Sastoji se od prefiksa o- i osnove daljtat čije postanje nije jasno. Najvirovatnije je nastalo proširivanjem osnove glagola odaljit/odaljat se. U tom je slučaju to izvedenica od praslavenskoga korena *dal- koji je i u prilogu dalek, imenici daljina, glagolu udaljavat se i sl.

odaminut popusitit (bol). Od prefiksa od(a)- i slavenskoga glagola minuti.

odanut kratko se odmorit, s olakšanjem ispustit dah nakon čega teškog. Od prefiksa od- i glagola da(h)nut koji je izveden od imenice dah čiji je praslavenski oblik bio *dŭhŭ.

odapet 1. otkopčat, 2. umrt. Od prefiksa od(a)- i glagola peti (se) koji je u praslavenskom imo oblik *pęti (sę).

odazvat se odgovorit glasom na glas, prifatit čiji poziv. Od prefiksa od- i glagola zvat koji je u praslavenskom imo oblik *zŭvati.

odbacit privest koga nekamo. Od prefiksa od- i glagola bacit.

odgrnut uklonit pokrivač s koga ili čega, uklonit gornji sloj čega sipkog (zemlje, pržine i sl.) Od prefiksa od- i slavenskoga glagola grnut koji je u praslavenskom imo oblik *gŭrtnvti.

odjednoč – odjednom. Od prefiksa od- i zastarilog oblika priloga jednoč.

odlagat, odložit palit vatru sitnim drvim. Od prefiksa od- i slavenskoga glagola ložit, kojemu je isti koren ko u ležat (praslavenski *leg-/*log-) Oblik odlagat je od praslavenskoga dugoga privojnoga o-stupnja istoga korena.

odlanut ositit olakšanje (odlanulo mi je). Od prefiksa od- i glagolske osnove lanut koja je izvedena od pridiva lak (laknuti > lanuti).

odligat odjekivat, orit se (o zvuku). Od prefiksa od- i slavenskoga glagola ligat (književno lijegati), što je od dugoga privojnoga e-stupnja istoga korena ko i leć/ležat i odlagat/odložit.

odmirit (komu) pokazat bosanski grb. Od prefiksa od- i glagola mirit koji je u praslavenskom imo oblik *měriti.

odmrsit – razvezat, raspetljat. Od prefiksa od- i slavenskoga glagola mrsit koji je izveden od praslavenskoga *mĭrsŭ.

odoka otprilike, ovlaš (procinit bez mirenja). Od prefiksa od- i imenice oko.

odonda otada, od onog vrimena. Od prefiksa od- i slavenskoga priloga onda.

odonut – odande, iz onog pravca. Od prefiksa od- i priloga onud u kojemu je završno d obezvučeno i tako postalo t.

odotud – otamo, odande. Od prefiksa od- i priloga otud.

odovica / odavica 1. odalica, sprava u kojoj se malo dite učilo odat, a koristila se poslim stalka. Bila je slična stalku. Za razliku od stalka, odovica nema dna, pa je dite nogama stajalo na podu, a pazuom se naslanjalo na obruč. Gurajuć odavicu moralo je koracat i tako pravilo prve korake po sobi, dok je u stalku moglo stajat samo na jednom mistu  2. kiša koja malo padne na jednom mistu pa ode na drugo i tako „oda“. Izvedenica od slavenskoga glagola hodati koji je u našem govoru bez početnoga h.

odovud odavde, iz ovoga pravca. Od prefiksa od- i priloga ovud.

odrišit 1. odvezat (čvor), 2. oslobodit od grija. Od prefiksa od- i slavenskoga glagola riješit (ikavski rišit) koji je u praslavenskom imo oblik *rěšiti.

održat, održavat 1. (sa)čuvat cilo, (o)čuvat od narušavanja, 2. odvest kravu pod bika ili tiraca. Od prefiksa o(b)- i slavenskoga glagola držat. Prvo je značenje općervatsko, a drugo (specijalizirano) je specifično za naš kraj.

oduva odušak (otvor za provitravanje). Od prefiksa o(d)- i osnove duh-.

odvrnit odvijajuć štogod otvorit. Od prefiksa od- i glagola vrnit koji je od istoga korena ko i glagol vrtiti (književno vrtjeti) koji je u praslavenskom imo oblik *vĭrtěti.

odžak dimnjak. Od turskoga ocak.

ofental dozvola boravka. Od njemačkoga Aufenthalt 'boravak'. Puni je njemački naziv za dozvolu boravka Aufenthalterlaubnis. To je u našem govoru recentna rič otkad su ljudi počeli ić u Njemačku.

ofrlje površno, odoka, aljkavo. Germanizam koji je izveden od njemačkoga Opfer 'žrtva', odnosno od priloga opferlig 'požrtvovno'.

oglav dio orme (konjske opreme) kojia se stavlja konju na glavu, vrsta julara/ljuljara. Od prefiksa o(b)- i imenice glava.

ogložđat ogrist (pojist) do kraja, tj. sve do kosti. Od prefiksa o(b)- i glagola gložđat koji je u praslavenskom imo isti oblik ko i u suvremenom rvatskom književnom jeziku glodati.

ognjilo kresivo, naprava (od čelika) kojom se udaranjem u kamen kremenac izbijaju iskre. Izvedenica os riči oganj koja je u praslavenskom imala oblik *ognĭ.

ognjišće misto u kući na kojem se loži otvorena vatra, a onda prineseno i 'rodna kuća, dom' (misto na kojem se održava vatra). Također izvedenica od riči oganj.

ograda / ogreda ono čime je što odiljeno od čega drugog, a onda metonimijski i ograđen prostor (vrto, livoda, voćnjak). To je naš lokalni oblik književnoga ograda. Od prefiksa o(b)- i korena grad- koji je u praslavenskom imo oblik *gord-.

ograjat naviknuti se na što loše. Podrtlo nam je ove riči nepoznato.

ograjisat nadrljat, loše proć (npr. dobit batine za nešto). Izvedeno od turskoga oğrama 'živčana bolest koja nastaje kad se nagazi na čarku'.

ogrćat 1. nabacivat što priko sebe ili koga drugog radi zaštite od ladnoće ili kiše, 2. (u poljodilstvu) nabacivat zemlju na prizemni dio biljke. Obično se ogrću kumpiri. Od prefiksa o(b)- i glagola grnut/grćat koji je u praslavenskom imo oblik *gŭrnǫti.

ogrizine ostatak sina ili slame u jaslama, davalo se drugoj stoci koja je slatkoranija ili se bacalo pod stoku da im bude udobnije i toplije ležat. Od prefiksa o(b)- i glagola gristi koji je u praslavenskom imo oblik *gryzti.

oka stara mira za težinu (1,28 kg) i zapreminu (oko 1,5 l). Od turskoga okka, a tamo je iz arapskoga ūqiyyä.

okanit se ostavit se čega, napustit što, proć se, nekoga više ne dirat ili spominjat i sl. Od prefiksa o(b)- i glagola kanit 'namiravat što učinit' koji je u praslavenskom imo isti obli ko u suvremenom rvatskom književnom jeziku (kaniti).

oklen odakle, otkuda. Od okle i naveska -n. Isti je navezak i u otalen, odavlen i sl.

oklop daske na zaprežnim kolima u kojima se prigonio teret koji se more rasut (najčešće đubre). Od prefiksa o(b)- i korena klop- koji je ekspresivnoga podrtla. To je isti koren ko u glagola klopit.

okomušat okrunit kuruz. Od prefiksa o(b)- i glagola komušat. Glagol je izveden od praslavenske imenice *komŭ 'mauna, zelena ljuska', čiji je koren i u rakiji komovici.

okoprčan okretan, spretan, snalažljiv. Od prefiksa o- i pridiva koprčan koji je izvedenica od onomatopejskoga glagola koprcat.

okotit (se) dobit mlade. Od prefiksa o(b)- i slavenskoga glagola koji je u praslavenskom imo oblik *kotiti sę.

okrajak male parcele zemljišta blizu kuća koje se kose (dio njive ostavljen za pašu i kosidbu). Izvedenica od imenice kraj, koja je u praslavenskom imala oblik *krajĭ sufiksom -ak (< *-ŭk) i prefiksom o(b)-.

okrečit primazat zidove krečom, oličit. Od prefiksa o(b)- i glagola krečit koji je izveden od imenice kreč koja je posuđena iz turskoga kireç.

okrićalo velika okuka (zavoj) na kojoj se testa okriće u suprotni pravac. Izvedenica od glagola okrićat koji se pak sastoji od prefiksa o(b)- i glagola kretat koji je u praslavenskom imo oblik *krętati.

okrljat se oporavit se, bit bolji, nadebljat se, izgledat zdravije, ozdravit. Od prefiksa o(d)- i glagolske osnove krljat 'bolovat'. Podrtlo glagola krljat nije sasvim jasno. Izveden je virovatno od pridiva krljav 'krezub', a to bi moglo biti dobiveno disimilacijom nj u lj od krnj (r ... nj > r ... lj).

okrpit prišit zakrpu, zašit, zakrpit. Od prefiksa o(b)- i glagola krpit koji je u praslavenskom imo oblik *kŭrpati.

olajavat ogovarat, oklevetat, pričat laži o kome. Od prefiksa o(b)- i glagola lajat/lajavat koji je u praslavenskom imo isti oblik ko u suvremenom rvatskom književnom jeziku *lajati.

omač starinsko ilo od domaćeg, tvrdo zamišanog tista (rizanaca). Kuva se u vodi ili mliku. Naziv je izveden od glagola omać/omaknut (praslavenski koren *mŭk isprid kojeg je prefiks o-). Etimolozi mu tumače značenje ko 'ono što se omiče ispod kalagije'.

omanit iznevirit očekivanja, podbacit, promašit, zakazat. Od prefiksa o(b)- i glagolske osnove manit koja je izvedena od imenice mana 'nedostatak, pogreška' koja je jednako glasila i u praslavenskom.

omašit promašit, ne pogodit, podbacit. Od prefiksa o(b)- i glagolske osnove mašit koja je i u glagolu mavat (praslavenski *mahati).

omečat / omečit postat mekan. Kod nas se govori i o snigu. Kad zimi zapune jugovina, onda snig omeča i počne se topit. Od prefiksa o(b)- i glagolske osnove mečat/mečit koja je izvedena od pridiva mek koji je u praslavenskom bio proširen sufiksom *-ŭk- i glasio *mekŭkŭ.

omičito ono što lako klizi (omiče) niz grlo, mrsno, ukusno. Od prefiksa o(b)- i osnove koja je izvedena od glagola micat, a on je pak privojni stupanj od maknut. Maknut je slavenski glagol koji je u praslavenskom imo oblik *mŭknǫti.

omirat oko čega ili koga obilazit, odmiravat kvalitetu, odugovlačit s odlukom. Od prefiksa o(b)- i glagolske osnove koja je izvedena od praslavenske imenice *měra, isto ko i glagol mirit.

omorina sparina, sparno vrime prid kišu. Od prefiksa o- i privojne osnove mar- glagola merati 'topit vosak grijuć ga' (praslavenska osnova *mer-).

omrkat skočit na ženku, sparit se (npr. kad ovan oplodi ovcu). Od prefiksa o- i glagola mrkat koji je južnoslavenski. Zabilježen je već u starocrkvenoslavenskom u obliku mrŭkati. Glagol je prvobitno najvirovatnije onomatopejskoga postanja. Ta je onomatopeja s vrimenom postala pastirski naziv za koitus kod ovaca i koza.

omrknut zanoćit, dočekat mrak, ne uspit se vratit kući do noći. Od prefiksa o(b)- i glagola mrknut koji je izveden od pridiva mrk, a on je povezan privojno s imenicom mrak (i njezinim izvedenicama) koja je u praslavenskom imala oblik *morkŭ.

omrsit se 1. jist mrsno za vrime posta, 2. okoristit se, izvuć veću korist od zaslužene, 3. (prineseno) spolno općit. Od prefiksa o(b)- i glagola mrsit koji je izvedenica od imenice mrs, a ona je u praslavenskom imala oblik *mĭrsŭ.

omućat isprat vodom neki sud ili usta. Od prefiksa o(b)- i glagola mućat koji je izvedenica od mutit, a taj je glagol pak u praslavenskom glasio *mǫtiti.

omu(j)sit se obisit nos, postat neraspoložen. Od prefiksa o(b)- i glagola musit koji je izvedenica od imenice muso 'zlovolja, srdit čovik', a ta je imenica  virovatno dalmatsko-romanski relikt latinskoga musus 'brnjica za volove pri oranju'.

ondak onda. Dobiveno od onda dodavanjem deiktičkoga naveska -k. Onda je pak dobiveno od zaminice on dodavanjem naveska -da (prema kada, tada i sl.).

onesvistit se past u nesvist, izgubit svist. Od prefiksa o(b)- i osnove izvedene iz imenice nesvist, koja je pak izvedenica  prefiksom ne- od imenice svist. Svist je također izvedenica koja se sastoji od prefiksa s- i imenice vist koja je u praslavenskom imala oblik *věstĭ.

opanak obuća od kože koja se priteže remenjem ili oputom. Rič je slavenska, a u praslavenskom je imala oblik *opĭnŭkŭ.

opanjkat / opanjkavat klevećat, traćat, pripisat komu loše postupke. Od prefiksa o(b)- i glagolal panjkat koji je ekspresivnoga podrtla. Nije svojstveno samo našem kraju.

oparat ono što je pleteno ili tkano rasplest tako da se dobiju niti. Od prefiksa o(b)- i glagola parat čiji je praslavenski oblik bio isti ko u rvatskom književnom jeziku (parati). Također nije specifično samo za naš kraj.

oparit se 1. opeć se vrilom parom, 2. povuć se nakon neugodnog iskustva. Kaže se “skoči ko oparen“ kad je ko nečim neugodno iznenađen i naglo se povuče ko da se opeko vrilom parom. Od prefiksa o(b)- i glagola parit koji je izveden od imenice para. Ta je imenica i u praslavenskom imala isti takav oblik. Oba značenja također nisu specifična za naš kraj.

opaz, opazno oprez, oprezno. Izvedenice od glagola opaziti koji je sastavljen od prefiksa o- i glagola paziti, svojstvenoga i drugim južnoslavenskim jezicima.

opičit 1. udarit, opalit, 2. energično, beskompromisno krenit. Ova ekspresivna rič u našem je govoru novijega datuma.

oplećak dio nošnje koji pokriva pleća, kraća košulja ili prsluk ukrašen vezom. Od prefiksa o(b)- i imenice pleća čiji je jedninski oblik u praslavenskom glasio *pletje.

oplest 1. izradit štogod pletenjem, 2. udarit koga šibom, kandžijom ili čim drugim. Od prefiksa o(b)- i glagola plest koji se u praslavenskom razlikovo od našeg oblika samo time što je imo -i (plesti).

oplivit (vrto) očistit od korova. Od prefiksa o(b)- i glagola plivit koji je izveden od slavenske imenice pliva (književno pljeva) koja je u praslavenskom imala oblik *pelva.

oposum na pravu stranu, nije napako. Isto značenje ko naoposum. Izvedeno je od istoga korena ko i imenica sunce (praslavenski *sŭln-) u kojoj je tom korenu dodan sufiks *-ĭce). Prvi je dio najvirvatnije složeni prefiks o- + po-. Dakle, izvorno je značenje otprilike 'okrenuto kako sunce ide'.

oprljit osmudit, ožeć, opeć. Od prefiksa o(b)- i glagola prljit koji je etimološki povezan s imenicom para. Vidi gori oparit se.

opušak ostatak cigare, čik, pikavac, dogorak. Od prefiksa o(b)- i glagola pušit koji je izvedenica od puhat (praslavenski *puhati).

oputa uzak remen od kože kojim se opliću opanci. U nas je to najčešće bila ovčija koža, ali je ritko mogla bit i od krave. Od prefiksa o(b)- i imenice put koja je u praslavenskom glasila *pǫtĭ. Isti je koren i u putilo i sputit.

ora pogodno vrime, vrime da se što uradi. Iz latinskoga hora 'doba, sat'. U latinski je ta rič došla iz grčkoga ὥρα.

oran 1. pripravan, raspoložen ili voljan što učinit, 2. odmoran, čio. Pridiv izveden od turske imenice ar 'zafalnost, korist'. U turski je ta rič došla arapskoga ʽār u koji je priuzeta iz grčkoga χάρις. Dakle, istoga je podrtla ko i aran.

orljat tutnjit, bučno prolazit stvarajuć zvuk velike snage (npr. grmljavina). I imenica orljava 'tutnjava, treskanje, grmljavina'. Izvedeno od slavenskoga glagola orit (se), kao ekspresivan izraz.

orljatat stvarat buku pri kretanju ili padu, tutnjit. Izvedenica od orljat.

orma konjska oprema. Iz latinskoga arma 'oružje, oruđe'.

orman ormar (dio pokućstva s vratim u kojem se drži odića). Prema latinskome armarium. Latinska je rič od istoga korena ko i arma, dakle prvotno prostor (misto) za spremanje oružja (opreme).

ormani krumpiri kuvani s korom (ljuskom). Katkad smo i zvali i kumpir(i) pod ormom. Najvirovatnije izvedeno od orma.

orunjavit postat runjav, odlakavit. Govori se za momčiće kad uđu u pubertet pa im izrestu dlake (runje). Od prefiksa o(b)- i glagola runjavit koji je izveden od imenice runo koja je jednak oblik imala i u praslavenskom.

osakatit teško ozlidit čovika ili živinu tako da ostane bogalj (invalid) ili pak ošćetit kakvu stvar tako da izgubi vridnost. Od prefiksa o(b)- i glagola sakatit koji je, ko i pridiv sakat od kojega je izveden turskoga podrtla. U turski je priuzet iz arapskoga saqaṭ.

osevapit se učinit sevap, tj. dobro dilo koje zaslušuje božju nagradu. Od prefiksa o(b)- i glagola sevapit koji je izveden od turske imenice sevap. U turski je ta rič priuzeta iz arapskoga täwäb.

osin 1. sina, lad, 2. stid. Od prefiksa o(b)- i slavenskoga korena sin- koji je u praslavenskom imo oblik *sěn-.

oslim osim. Dobiveno od osim umetanjem l. Osim je slavenska rič koja je sastavljena od prefiksa o(b)- i praslavenskog pridloga *svěnĭ 'bez'.

osoje kraj koji nije okrenut suncu. Suprotno od prisoje. Prvi je dio ove izvedenice prefiks o(b)-, a drugi je izveden od istoga korena ko i glagol sjati/sijati. Glagol je u praslavenskom  imo isti oblik

osoran grub (neugodan) u ponašanju, pritirano odrišit u razgovoru. Slavenska rič koja je u praslavenskom glasila *vŭsorĭnŭ. Nije specifična za naš kraj, ko ni mnoge druge ovde navedene riči.

ostan vrlo dugačak šćap s oštrim željeznim šiljkom na vr'u kojim se tiraju upregnuti volovi. To je značenje specifično za naš kraj. Inače ta rič drugdi označuje mamuzu (ostrugu). Oba su značenja izvedena iz praslavenskoga (i staroslavenskoga) značenja 'vršak, šiljak, bodlja'. U praslavenskom rič je imala oblik *ostĭnŭ.

ostrić ošišat ovcu ili koga ošišat ko što se šiša ovca. Od prefiksa o(b)- i glagola strić koji je u praslavenskom imo oblik *strigti.

osveć priviše, suviše, pritirano. Od prefiksa od- i komparativa pridiva velik (veći), samo je u književnome odveć došlo do zamine d sa s.

osvistit se 1. probudit se iz nesvisti, doć k svisti, 2. doć k sebi, uvidit pogrišnost svog ponašanja ili razmišljanja. Od prefiksa o(b)- i glagolske osnove svistit koja je izvedena od riči svist. Imenica svist, pak, sastavljena je od prefiksa s(a)- i osnove vist koja je u praslavenskom imala oblik *věstĭ.

ošćenit donit na svit šćenad. Od prefiksa o(b)- i osnove koja je izvedena od imenice šćene koja je u praslavenskom imala oblik *ščenę.

oškopica svadljiva osoba, brza na jeziku (često i nije u pravu). Rič nejasna podrtla. Zbog značenja neće bit da je povezana s glagolom škopit 'štrojit'. Prije bi mogla bit povezana s imenicom skopost koju u svom ričniku navodi Petar Skok sa značenjima: 1. ćud, narav, 2. snaga, kripost. Ako je tako, onda se sastoji od prefiksa o- i imenice škopica.

ošinit / ošinut udarit. Od prefiksa o(b)- i osnove koja je izvedena od slavenske riči šiba. Dakle, kao prvotni oblik triba pritpostavit *ošibnut, a prvotno je značenje bilo 'udarit šibom', a onda i tankim šćapom ili kandžijom. U našem je govoru poopćeno na udaranje općenito.

oštrokondža svadljiva, zajedljiva žena. Složenica od pridiva oštar i imenice kandža u kojoj je a zaminjeno s o. Pridiv je slavenska rič koja je u praslavenskom imala oblik *ostrŭ, a imenica je turcizam kanca. Rič je u našem govoru recentnoga podrtla, tj. nije bila od davnina njegov sastavni dio.

otafrlje isto što i ofrlje i istoga postanja, jedino je u prvom dilu (virovatno pučkom etimologijom) o u ofrlje svaćeno ko prefiks i zaminjeno s ot(a)-. Vidi gori pod ofrlje.

otalen odatle. Najvirovatnije je i izvedeno od odatle dodavanjem naveska -n te pojednostavljivanjem i premetanjem. Odatle je inače prilog sastavljen od prefiksa od(a)- pokaznoga morfema t- (usp. taj, ta, to, tamo, tu i sl.) i naveska -le.

otamina otprilike, odoka. Od prefiksa ot(a)- i osnove mina nejasna podrtla. Možda je izvedenica od glagola minit 'mislit, držat', ali to je samo naše domišljanje bez čvrste osnove.

otarasit se rišit se koga ili čega. Izminjeno prema glagolu otrest se, a on je sastavljen od prefiksa od- i glagola trest koji je u praslavenskom imo oblik *tręsti.

otfikarit odsić. Od prefiksa od- i glagola fikarit koji je došo iz talijanskoga ficcare 'udarit'.

otidni htjedni. Imperativ glagola (o)tit koji je u praslavenskom glasio *hotěti. Početnoga h u našem govoru nema, a stari jat zaminjen je sa i. U književnom je jeziku u imperativu nulti privojni stupanj o : ø.

otik željezni strugač nakupljenoga blata s lemiša na plugu, otka, orićak. Od prefiksa o- i glagolske izvedenice tik od glagola taći/ticati.

otaj, ota, oto (s otim) taj, ta, to (s tim). Dobiveno od pokazne zaminice taj, ta, to predmetanjem o- koje je virovatno nastalo ugledanjem (analogijom) prema ovaj, ova, ovo. U nas se osobito često rabio instrumental otim ili s otim.

otkos pokošena trava (ili žito) koja se skupila s live strane mava kosom. Od prefiksa od- i imenice kosa koja je i u praslavenskom imala isti oblik.

otkoturat (se) otkotrljat (se), gurat što da se okriće po tlu oko svoje osi (kružno), a povratno (sa se) znači 'kretat se ležeć na zemlji i okrićuć se'. Od prefiksa od- i glagola koturat koji je u praslavenskom imo isti oblik ko i u suvremenom rvatskom književnom jeziku (koturati).

otkrakunat otvorit vrata koja su zatvorena krakunom. Od prefiksa od- i glagola koji je izveden od imenice krakun 'zasun, zasovica'. Imenica je izvedena od imenice krak (praslavenski *korkŭ) i svojstvena je samo južnoslavenskim jezicima, ali u obliku kračun. Specifičnost je našega govora da se sačuvalo k koje nije prominjeno u č.

otkravit (se) 1. odmrznut (se), otopit (se), 2. opustit se, postat prirodniji u ponašanju. Slavenski glagol koji je u praslavenskom glasio *otŭkorviti. Sastavljen je od prefiksa otŭ- (danas u rvatskom od-) i glagola *korviti.

otkučit (vrata) odškrinut, malo otvorit. Od prefiksa od- i glagolske osnove koja je izvedenica od imenice kuka.

otlen odatle. Nastalo virovatno od otalen stezanjem. Vidi tamo.

otoman počivaljka, ležaj bez naslona. K nama je ova rič mogla doć iz njemačkog ili iz francuskog, a tamo je označivala tursku ležaljku, u njemačkom Ottomanne, a u francuskom ottoman(e). Obje riči dolaze od naziva za turke Osmanlije, dakle izvedeni su iz oblika imena Osman (Otoman) koje u arapskom glasi Uṯmän.

otovina otava, nova trava koja nareste poslim koševine. Naš je oblik izvedenica od otava, a ta je imenica isti oblik imala i u praslavenskom.

otpočinit odmorit se. Od prefiksa od- i glagola počinit u kojega je isti koren ko i u počivat i počinak. Glagol je dalje izveden prefiskom po- od praslavenske osnove *čiti/*činǫti.

otprnđen nekomunikativan, neupitan, koji se puše (pravi važan). Od prefiksa od- (ot-) i pridivske osnove prnđen. Postanje ovoga onomatopejskoga pridiva nije sasvim jasno. Virovatno je od korena prk- koji je i u imenici prkos 'inat' te glagolima naprnjit, naprnduljit, naprdišit (usta), a može bit povezan i s glagolom prdit.

otpucat ocrtat, označit. „Na tu skelu se podigne balvan. Špagom namočenom u lug, otpuca se nizduž balvana crta po kojoj će se rizat.“ Od prefiksa od- (ot-) i glagola pucat čiji je koren u praslavenskom imo oblik *pǫk- (usp. puknut).

otr(a)t1 obrisat. Od prefiksa o(b)- i glagola tr(a)t koji je u praslavenskom imo oblik *terti.

otrat2 otirat, odagnat, odvest. Od prefiksa o(b)- i glagola t(i)rat. koji je u praslavenskom imo oblik *těrjati.

otrest se 1. uklonit što sa sebe tresenjem, 2. a. otarasit se koga, rišit se koga, b. nekomu grubo i s ljutnjom odgovorit, izderat se na koga. Od prefiksa od- i glagola trest koji je u praslavenskom imo oblik *tręsti.

otribit očistit štogod od nepoznati sastojaka. Od prefiksa od- i glagola tribit koji je u praslavenskom imo oblik *terbiti.

ovarisat naić na što ili na koga, pogodit, brzo svatit. Od turskoga varmak 'doć, dospit, razumit, svatit'.

ovdalen /odavlen od ovog mista dalje, s ovog mista u nekom smiru. Oblik odavlen dobiven je od odavle dometanjem -n, a odavle je i drugdi razgovorni oblik književnoga odavde, što je sastavljeno od praslavenskoga prefiksa *otŭ- (danas od-), zaminice *ovŭ (danas ovaj) i priložne čestice *de. Oblik ovdalen postao je od odavlen premetanjem (metatezom).

ovdeka ovdi, tu. Naš je oblik dobiven od ovde (književno ovdje) dometkom -ka.

overemit umrit od tuge ili velike čežnje, osušit se. Glagol izveden od turske imenice verem 'sušica, tuberkuloza'.

ovliko ovako veliko, ovako mnogo. Ko i ovlišno, i ovaj je prilog sastavljen od zaminice ovo i priložnoga dila izvedena od imenice lik. U našem je govoru (ko i kod ovlišno) oblik stegnut (ovoliko → ovliko).

ovlišno ovako malo. Ovaj prilog sastavljen je od zaminice ovo i popriloženoga oblika pridiva koji je izveden od imenice lik (ovo-lik-ĭn-o → ovoličĭno → ovolično → ovolišno → ovlišno).

ozdol i u drugim rvatskim krajevim je to razgovorni oblik za književno odozdo što je izvedenica od slavenske riči dol (doli) prefiksima od- i *s(ŭ)-.

ozepst priladit se, promrznut, smrznut se. Od prefiksa o(b)- i glagola zepst koji je u praslavenskom imo oblik *zębsti.

ozgor ko i ozdol, razgovorna inačica književnoga odozgo(r), što je izvedeno od slavenske riči gore (u nas gori) prefiksima od- i *s(ŭ)-.

ozimačna (krava) krava koja se nije otelila te godine, pa se i zimi muze. Od prefiksa o(b)- i pridiva izvedenog od imenice zima.

oždribit se 1. donit na svit (rodit) ždribe, 2. fig. povratit nakon pijanstva. Od prefiksa o(b)- i glagola ždribit se koji je izveden od imenice ždribe koja je u praslavenskom imala oblik *žerbę. Samo je figurativno značenje specifično za naš kraj, a prvo je općervatsko (i šire).

ožeć se opeć se, opržit se. Od prefiksa o(b)- i glagola žeć koji je u praslavenskom imo oblik *žegti.

ožeg žarač, željezna šipka za razgrtanje žara i čarkanje vatre. Od prefiksa o(b)- i korena žeg koji je i u glagolu žeć.

ožuljat pokosit skroz do zemlje, tako da ne ostane ni jedna travka. Tako se obično kosio armen kako bi se žito koje se ovrše što lakše pomelo na rpu. Od prefiksa o(b)- i slavenskog glagola žuljat koji je izveden od imenice žulj.

 

Milan (Stipanjićkin) i Drago (Čečurin) Mihaljević

Komentari (17)add comment

Milan Krišto said:

Milan Krišto
KonačnO
Evo još nekih:
oblaka - odjeća
obotalit - pokvariti
obuvatit - nešto ili nekoga obuhvatiti
očepit - stisnuti nečim nešto
okerapit - nekoga ili nešto udariti - štapom
okolovit - obilaziti oko nečega
oklačit - okrečiti
okno - drveno spremište za žito - na tavanu
opurit - ofurit - vrelom tekućinom se opeći


June 16, 2014

Milan Krišto said:

Milan Krišto
opanci
Opanke je u našem selu izrađivala, mi smo je zvali baba Veluša, iako nam nije svima bila baba. Ona je, koliko ja znam, zadnja u selu a mislim i šire pravila opanke. Imala je sav alat kojeg se sjećam (noževe za oputu, zumbala za rupe bušiti u koži, čavalduze, čekićke, kalupe, itd. Pravila je i opanke koji su đon imali od gume (automobilske zračnice).
June 16, 2014

Milan Mihaljević said:

Milan Mihaljević
...
Hvala imenjače. Vidiš, zaboravili smo očepit u tom značenju. Obotalit je navedeno (nisi dobro gledo)pod dvojnom natuknicom obatalit / obotalit. Posebno mi je drago da si stavio okerapit jer se Drago i ja nismo oko toga slagali. Ja sam to stavio kao okerepit / okrerapit, a on mi je onda napisao da misli da se to kod nas nije govorilo. Evo opisa te riječi:
okerepit / okerapit udarit, opalit koga, fig. kaznit koga (npr. Ja bi mu okerepio pet godina zatvora). Glagol nejasna postanja.
Ja pak nisam siguran da je opurit naša stara rič, a ne bi isključio da je ti (i tvoji) imate iz Slavonije. U svakom slučaju ću provjeriti pa onda obradit i te riječi. Ne znam je li potrebno posebno objašnjavat oblaku i obuvatit. Kod prve je specifično za naš kraj samo a umjesto e, a kod druge samo to da naš govor nema h. Prva je od glagola oblačiti se , a druga se sastoji od prefiksa ob-, u- i osnove hvatiti/hvatati.
June 16, 2014

Venancije Mihaljević said:

Venancije Mihaljević
Poslastica koju nitko nije probao
Nekad dok se u grad silazilo samo po potrebi, a i ja sam to upamtio, mi djeca smo znali iščekivati roditelje i pitati "Što ste nam uzeli"?
Odgovor bi bio: Oskuriša (oškuriša).
Ne znam da li je tko to probao i što je to?
June 16, 2014

Venancije Mihaljević said:

Venancije Mihaljević
Dobro se napiti
oblentit se - priviše popit alhohola, pripit
June 16, 2014

Milan Mihaljević said:

Milan Mihaljević
...
Venco, oblentit se je izvedenica od blentav, a to je pak povezano s glagolom bluditi u značenju 'lutati, sanjariti otvorenih očiju'. Prijevojni je oblik toga korijena u praslavenskom bio *blęd-, a od toga je onda izvedeno blentav, blesav, blevo i sl. Slično kao i obeznanit se, oblentit se je prigodna tvorenica i mislim da je ne treba posebno uključivati u naš rječnik jer nije u njoj ništa specifično za naš govor. Što se pak oskuriše (oškuriše) tiče, mislim da je tu riječ o oskoruši (rijetkoj sitnoj voćki čiji je latinski naziv sorbus domestica). Kad sam ja bio dijete, onda bi nam, kad netko nešto nije htio jesti, znali reći: "Oćeš amendula." Sve do odrasle dobi ja sam mislio da je amendula nešto kao "govno", iako sam već znao za mandule (a ne samo bajame), mandulat i slično, ali to nisam povezao. Vjerojatno je tako i s tvojim oskurišama. Oskoruša je inače sveslavenska i praslavenska riječ.
June 16, 2014

Milan Krišto said:

Milan Krišto
...
oblizak - nedovoljna količina hrane za obrok (to mi nije bio ni oblizak)
oblizat - pojesti zadnju mrvicu hrane, polizati tanjur
oslembit - opustiti se - kad se netko naglo udeblja (a je se oslembio)
okresat - opsovati nekome
okresat - odrezati granu na drvetu


Imenjače, što se tiče OPURIT ili OFURIT (pofurit kavu, čaj) sjećam se da je moja mama, kad je sestra Zdenka kao dijete upala u vruću meć (meć je skuhani sitni krompir, guljače, tikve, mekinje i sl. što se zajedno kuhalo kao hrana za svinje) svima koji su je pitali, što se Zdenki dogodilo govorila opurila ili ofurila se u meći.

U Slavoniji mi kažemo OŠURITI - svinje kad je kolinje.
June 16, 2014

Milan Krišto said:

Milan Krišto
...
oblagdanit - proljepšati - popravilo se vrijeme
oborit - srušiti - posjeći drvo
odrat - oderati
odadrat - otkinuti od nečega,
odadrat - prdnuti glasno
okan - čovjek krupnih očiju
osje - osa, ose
osje - brk žitarica ječma i pšenice
ošćetit - pokvariti nešto, nanijeti štetu
June 17, 2014

Milan Krišto said:

Milan Krišto
...
otrunit - očistiti, sijanjem očistiti žito od kukolja
osut - ispasti, osulo se žito iz klasa - kod košnje
osovit - stati na noge, podići se
June 17, 2014

Božo Ivković said:

Božo Ivković
...
obliguz - ovo ne treba objašnjavat
June 17, 2014

Božo Ivković said:

Božo Ivković
...
obajetit - ostaviš sir na toplom i za par dana je obajetio
osimenit - kad veterinar dođe u selo, a krave čekaju na podrajkovcu
ogrivak - oni što su nekad ručno kosili po zagoričkim brdima znaju šta je ovo
June 17, 2014

Milan Krišto said:

Milan Krišto
...
obilit - osijediti od brige
obilit - kad napada snijeg
onda - onuda, onim putem
okračat - odjeća, kada dijete podraste ili kada se smanji zbog pranja - uvuče u vodu
okusit - jesti (jesi li jio - nisam ništa okusio)
omudina - mama je znala reći kad bi nešto na brzinu skuhala "jite dico ove božje omudine"
June 17, 2014

Drago Mihaljević said:

Drago Mihaljević
...
Milani, jedan i drugi, skoro sam siguran da se kod nas nije govorilo OČEPIT nego UČEPIT.


oblizak, obajetit i oslembit triba uvrstit jer su se svakodnevno koristile
odadrat - prdnuti glasno isto, ali

ogrivak ne jer se to zove NAGRIVAK (nagrivci), a ne ogrivci
June 18, 2014

Milan Mihaljević said:

Milan Mihaljević
...
okolovit - oblazit oko nečega. Izvedeno od priloga okolo.
oklačit okrečit. Nije specifično samo za naš govor. To je leksički relikt iz balkanskoga latiniteta (lat. calx). Da je posuđen vrlo rano, govori činjenica da je u njemu izvršena metateza likvida (al > la), promina koja se datira oko 800. godine nakon Krista.
okno drveno spremište za žito (na tavanu). Ni ova rič nije specifična za naše krajeve. Drugdi se pojavljuje ili kao prozor ili pak kao rudarsko okno (što je blisko našemu značenju). Dakle, kod nas se možda samo malo specijaliziralo značenje. Podrtlom je to od imenice oko (iz njezine nekadašnje sklonidbe – n-sklonidba).
opurit opeć se (vrilom tekućinom). To također nije svojstveno samo našem govoru. Glagol purit je praslavenska rič koja znači 'peć, pržit'. Javlja se od Dubrovnika do Vukovara.
oblizak nedovoljna količina rane za obrok (to mi nije bio ni oblizak). Također nije specifično samo za naš govor. Osim male količine, često je toj riči svojstveno da znači i nešto vrlo ukusno (poslasticu). Tvoreno od prefiksa ob- i slavenskoga glagola lizat.
oslembit opustit se - kad se netko naglo udeblja (a je se oslembio). Izvedeno od imenice slembo 'čovik lina i teška tila'. To je također dalmatsko-romanski relikt (lat. stlembus). Isto ga su podrtla i pridivi škembav i žgembav, jedino su došli talijanskim posredovanjem.
oblagdanit prolipšat - popravilo se vrime. Glagol izveden prefiksom o- od općejezične imenice blagdan koja je složenica od pridiva blag i imenice dan. Obe su sastavnice slavenske i praslavenske.
odrat oderat. Od prefiksa o- i slavenskoga glagola drijeti/derati. Praslavenski je koren bio *der-. U našem je govoru došlo do redukcije der > dr.
odadrat 1. otkinut od čega, 2. glasno prdnut. Prefiks od(a)- i ista glagolska osnova ko u odrat. Oba su značenja općejezična i nisu specifična za naš govor. Za naše je krajeve specifična samo redukcija der > dr.
okan čovik krupni očiju. Ni ovo nije specifično za naš govor, s tim da ne mora uvik svugdi bit samo čovik, nego more biti i koja druga živina koja ima krupne oči. Izvedeno od slavenske imenice oko.
osje1 brk žitarica ječma i šenice. Nije specifično samo za naš govor. Zbirna imenica izvedena od os 'bodljika na klasu', što je općeslavenska i praslavenska imenica.
osje2 ose. Također nema ništa specifično za naš govor. Zbirna imenica tvorena od slavenske imenice osa 'vespa'.
ošćetit pokvarit što, nanit šćetu. Od prefiksa o- i glagola šćetit koji je izveden od imenice šćeta. Nije specifično za naš govor. Čak je i šć (šćakavski) rašireno po drugim krajevim u Bosni i Lici. I glagol i imenica šteta pojavljuju se i u drugim slavenskim jezicima.
obajetit pokvarit se. Izvedenica od pridiva bajat 'star u smislu da nije svjež'. Pridiv je iz turskoga (osmanlijskoga) bayat.
omudina nešto što je napravljeno na brzinu (mama je znala reći kad bi nešto na brzinu skuhala "jite dico ove božje omudine"). Izvedenica od slavenskog glagola muditi 'dangubit, kasnit, žurit se'. Od istog je korena i palamudit.
Riječi: oborit, okresat, otrunit, osut, osovit, obliguz, obilit, okračat i okusit ne stignem sad komentirar, a ni nema potrebe jer su općehrvatske, a ne samo specifične za naš kraj. Tvorbeno su jasne. Koreni su slavenski, jedino je u okusit osnova kusit/kusat još u praslavensko vrime posuđena iz germanskih jezika (vjerojatno gotskoga). U onda imamo samo redukciju od onuda.
June 18, 2014

Milan Mihaljević said:

Milan Mihaljević
...
Zaboravih u prošlom komentaru. Sad me tri tjedna neće bit (na putu sam), pa neću moć ni komentirat nove eventualne dopune i pitanja.
June 18, 2014

Milan Krišto said:

Milan Krišto
...
Imenjače.

A ja mislijo još stotinu dodat, kad ono, on ode. Baš si me naljtio. Tolko muke, on na brzinu objasni i ode.

Šalim se i, naravno, želim ti sritan put.
June 18, 2014

Zdenka said:

0
Oblentit
Ovdje kod nas u Hanu još tu i tamo nako zna reć da se "obleja"-napio-Mada mi se sad iz ove perspektive čini,da se danas nešta manje oblejavaju.Hm,hm..možda mi se to ipak samo činismilies/smiley.gif
July 31, 2014

Napišite komentar
smaller | bigger

security image
Upišite prikazane znakove


busy

Online

0 korisnika i 479 posjetitelja online

Novi komentari