Moj Bog
Opustjela su polja mojih snova, napuštena čekaju nekoga svog. Posijati sjeme u brazde im prazne ovog proljeća može samo Bog. Zemlji bezvodnoj i suhoj za okrepu krenuti je u boj. A izvori zemni žeđ utažiti ne mogu dok kišu blagoslovnu ne pošalje Bog moj. Pažnja nad izdankom ove sjetve ostavit će na licu umor i znoj. čuvat ga treba od vremena burna, al' možemo to skupa: ja i Bog moj. A kad jesen nastupi kasna sazrjet će plodovi ostvarujući sne. Umorne ruke žrtvu prezreti neće jer uz njih bijaše uvijek Bog moj i moje sve.
Travanj, 2008. Maja Ivković