PETROV (Blagdan sv. Petra i Pavla)
Apostolski prvaci sv. Petar i Pavao, prema kalendaru Katoličke crkve, slave se zajedno 29. lipnja. Umrli su mučeničkom smrću, svidočeći svoju viru u Isusa Krista. Za vrime Neronova progona kršćana svoje su propovidanje zapečatili krvlju, Petar razapet naglavce, a Pavlu je odrubljena glava.
Blagdan sv. Petra i Pavla kod nas se zove PETROV, nema Pavla. To je, kako kaže narod „muški svetac, muški dernek, muški sabor“ jer je taj dan i stočni sajam kada se mogla prodavati i kupovati stoka pa su na Pazar u Livno išli muški i udane žene. Cure uopće taj dan nisu smile ići u Livno. Ako bi koja išla onda bi se za nju reklo „Evo je oće biti gazda“ ili „Ajme kući koja je uzme“ ili „Vidi je danas u gradu, oće bit starešina“. Momci i njijovi roditelji su bižali od takvi cura. To je vridilo i za ostale sajmene blagdane i sve sride kada je u Livnu stočni sajam. Muškarci su ritko išli na misu dok je za žene i dicu to bila obveza.
Starešine kuća i ostali zrili muškarci su dolazili u grad ne da se pomole Bogu nego su došli trgovat i družit se sa svojim rođacima i preteljima. Obvezno su išli na prostor di se prodavala stoka a koji se zvao Pazar ili muška pijaca. Stoku (goveda, ovce, konje, krmad) je bilo moguće utirat u Pazar samo s valjanim civikatom (certifikatom) koji je dao matičar i uz predočenje potvrde o plaćenoj biji (taksi za promet). Na pazaru se trgovalo sa svim i svačim. Tko je nešto napravijo to je tu prodavo. Osim stoke seljaci su na Pazar dogonili i žito (ječim, šenicu, zimicu, tj. raž, zob), kumpir, kuruz, tovare drva, vunu, goveđe i ovčje kože, maslo, bičve, terluke … Od svega što bi se prodalo novac je išo starešini kuće, a on je određivo kome će za što i koliko dati. To je bilo njegovo pravo u koje se nisu smile mišat žene. To bi nanilo šćetu ugledu njijovi muževa, ali i njima samima. Žena koja je tila bit gazda u kući nije bila na cini. Ne bi se više smatrala dobrom ženom, ženom koja poštuje svog čovika. Pravo odlučivanja nisu imali ni svi muškarci iz kuće, nego samo kućni starešina.Za ono što bi zaradili, na Pazaru bi kupovali što triba za koševinu i kupljačinu (kose, bruseve, vodire, alat za klepanje, potribnu ormu za konje i opremu za kola, a od ratila što nisu sami napravili kod kuće. Za Petrov se u okrajcima već kosilo na vas ma, a prije starog Petrova se iđe u livode pa je to bijo zadnji čas za pripremu svega što triba za rađu.
U gradu bi pokupovali neophodne kućne namirnice: petrulju, sol, kavu, šećer, pirmič, sviće, šibice, igle, pule, kukce, kopče, konce, te bez za košulje, ukrasne pantljike ... Dici bi se kupilo: najčešće šarene bombona cigare ili neke sitnice (piske, češalj, muzika i sl.) koje ne koštaju puno jer niko nije imo puno novaca ili kako kažu stari „težak je dinar bijo svakome“. Najvridniji pokloni koji bi dica dobila bili su mala dičja muzika (usna harmonika) ili ćurlik (vrsta frule). U gradu je od voća bilo kupit petrovskih jabuka, ritko šta drugo. Kad bi se kilo-dva ti' jabuka donilo kući nije moglo uvik zapast svakoga ukućana po jedna nego su se rizale i dilile pa se molilo Boga da te zapadne bar polovica. To je bila radost i stvaralo zadovoljstvo.
Na Petrov nije bilo, kao na blagdan Sv.Ive, kola i druge igranke jer nije bilo cura. Za mlađariju je bila rezervirana prva nedilja potlje Petrova koja se zvala Petrovska nedilja. Taj dan se u Livnu skupi sva mlađarija iz Livna i livanjskih sela kao i mista oko Livna i igra kolo, zabavlja se i ašikuje kao i na blagdan Sv.Ive.