Ti si ovdje : Home // Novosti // Kultura // Što znači A? (Dopune)

Što znači A? (Dopune)

IspisE-mail Autor Milan Mihaljević Ponedjeljak, 01 Rujan 2008 12:29

upitnik Kad sam objavio svoj popis zanimljivi riči iz zagoričkog govora koje počinju slovom A, u komentaru se javio Drago Markov (čečurin) s popisom riči koje sam ili ispustio ili i nisam znao. U razgovoru s njim sazno sam da on već godinama skuplja naše riči, pa sam mu pridložio da se udružimo i da zajednički objavljujemo pomalo ričnik strani i neobični riči u zagoričkom govoru. Drago se s time složio. Evo za početak obradio sam njegove dopune slovu A. Samo je rič „almas“ od Gazde, a na "arlaukati" upozorio je Božo Ivković. Uskoro će slidit riči koje počinju slovom B, a dalje kako Bog da. Nadam se da će i drugi koji budu to čitali reagirat i poslat mi riči koje oni znaju i misle da bi i tribalo uvrstit i rastumačit, a ja ću i potražit po ričnicim i obradit što budem znao. Ako ne budem znao, pošteno ću priznat i dalje tražit. Isto tako, ako mislite da sam neku rič krivo ili nepotpuno protumačio, molim da me na to upozorite.

 

abab pretelj, blizak poznanik; od turskoga ahbab, ahbap što je, ko i u našem jeziku, jedninski oblik izveden od množinskoga oblika (ahbāb) arapske riči habib koja također znači pretelj.


aber glas, vist; od turskoga haber, a u turski je došlo iz arapskoga (habär).


aborat zaod, nužnik; od njemačkoga Abort  „zaod“ = abgelegener Ort što bi na našem jeziku bilo "zabitno misto".


adum neplodan, uškopljenik; iz turskoga hadum „eunuh“ gdje je došlo iz arapskoga hādim što znači „sluga“.


aga gazda, posidnik, niži plemić, feudalac za vrime osmanske vladavine; od turskoga ağa što je prvobitno značilo „velik, stariji“, a kašnje „gospodin, starišina, zapovidnik“ te je postalo i službena civilna i vojna titula.


airli sritan, dobar, čestit, valjan; od tur. hayirli što je izvedeno sufiksom -li od arapske riči hayr koja znači „dobro, dobar“.


ajam pridnji kraj samara što upregnutu konju stoji oko vrata; virovatno od turskoga ojum „prorez“.


ajin pripredenjak, zlobnik, nevirnik, izdajica; iz turskoga hain, što je priuzeto iz arapskog hā̉in sa značenjem „privarant, izdajnik, nevirnik“.


ajkura prostakuša, kurvetina, laka žena; nastalo virovatno od turcizma ajkuna 'ljubavnica, draga', a to je pak stvoreno od vlastitoga imena Ajkuna koje je odmilica imena Ajša. Ajša je iz turskoga Ayše, a tursko je ime priuzeto iz arapskoga Āišä. Arapsko bi se ime moglo privest ko Živka jer je izvedeno od ayš što znači „živit, život“. ۢۢ

 
ajme uzvik koji izražava bol, užas, zgražanje, čuđenje ili prikor; od talijanskoga ahime. U nekim se rvackim, ponajprije čakavskim, govorim pojavljuje i u obliku ojme.


akar neotuđivi dio imetka (kuća + okućnica), nekretnina; prema Akademijinu ričniku virovatno od turskoga ahir što znači „štala, konjušnica, dvor“. Turska je rič priuzeta iz perzijskoga (āhōr, āhūr = jasle). Međutim, mislim da bi moglo biti i od turskoga hak što znači „pravo“, a to potiče iz arapskoga haqq s istim značenjem.


akurčina jebivitar, čovik kojemu se j... za sve, kojemu je sve ravno. Te riči nema ni u jednom ričniku. Najvirovatnije je izvedena od naziva za muški spolni organ, jer su i druge slične pejorativne riči obično povezane s područjem spolnosti (usporedi navedenu rič jebivitar).


alabuka graja, vika, dreka, urnebes, strka;  neki ovu rič ko i alapača povezuju s glagolom alakati. Vidi kod alapača. Drugi je izvode iz turskoga alak-bulak što znači „ispreturano, pomišano“.


alapača brbljivica, blebetuša, prostakuša; najvirovatnije je postalo od alakača, a to je izvedenica od glagola alakati (halakati) što znači „vikati, derati se, galamiti“, izvorno: vikati „Alah, Alah“. Povezuje se s turskim alahmak.


alat1 oruđe, sprave, pribor potriban za obavljanje nekog posla; iz turskoga (alât), a tamo je iz arapskoga ālāt, što je množina od ālä.


alat2 konj crvenkaste boje, riđan; od turskoga al-at di je prvi dio virovatno iz perzijskoga āl, što znači „crven, rumen“, a drugi dio je turska rič at „konj“.

 

almas / elmas dijamant, dragi kamen, alat za rizanje cakla; iz turskoga elmas koje je priuzeto iz arapskoga älmās „dijamant“. 


angir ždribac, pastuv, neuškopljen konj; od turskoga aygir.


ankastile otimice, namirno; od turskoga ankastin ile.


aran naočit, zgodan, vridan; izvedenica od turskoga ar koje je priuzeto iz arapskoga ar što znači „stid“. ۢ

 

arbajsant zavod za zapošljavanje, biro; od njemačkoga Arbeitsamt.


arbajt poso, rad; od njemačkoga Arbeit.


 

arlaukati (za)vijati. To je naša inačica od arlukati, arlikati. đuro Daničić izvodio je tu rič od turskoga yrlamak što znači "pivati", ali Petar Skok smatra da to ne može bit ispravno i tvrdi da je glagol onomatopejskoga postanja i povezuje ga s glagolima arlakati i alakati što se pak povezuje s imenicom alah (vikati Alah, Alah). Vidi što je ovde rečeno o ričima alabuka i alapača. Ko oće znat više, neka vidi u Skokovu etimološkom ričniku pod ričju alah.


arliti se praviti se važan; od istoga korena ko i aran, točnije od turskoga pridiva ârli koji je izveden od arapske riči  ar „stid“ turskim sufiksom -li. U našem je jeziku onda od pridiva napravljen glagol. ۢ

 
asija silnik, čovik koji se posilio; od turskoga âsi s istim značenjem. Turska je rič priuzeta iz arapskoga āšī. Od istoga je korena izveden i glagol asiti se „posiliti se“. ۢ

 

asker vojnik; od turskoga asker koje je priuzeto iz arapskoga askär


asli sigurno, vrlo virovatno, po svoj prilici, zapravo, zaista; od turskoga asli „glavni, temeljni“, a to je izvedeno iz arapskoga korena ašl koji znači „temelj, koren“.


ašov štijača, kopača; iz mađarskoga ásó.


atar kotar, predio, kraj, općinsko područje (obično za ispašu); iz mađarskoga határ.


ator volja, naklonost, želja, ljubav; iz turskoga hatir koje je priuzeto iz arapskoga hatir „pamet, misao“. – izreka izać iz atora


auf gore, zapovid konju da digne nogu; iz njemačkoga auf.

 

aus gotovo, svršeno; od njemačkoga aus "iz", ali fraza es ist aus koja znači "svršeno je, gotovo je" često se skrati samo na prvu rič.


avaz glas, zvuk; iz turskoga avaz, a tamo je došlo iz perzijskoga

Autori: Drago i Milan Mihaljević

Pogledajte prethodni tekst >>>
Komentari (0)add comment

Napišite komentar
smaller | bigger

security image
Upišite prikazane znakove


busy

Online

0 korisnika i 326 posjetitelja online

Novi komentari