zagoricani.com

Što znači ć?

Autor Milan Mihaljević Subota, 27 Prosinac 2008 11:33

Ovaj put, umisto pridgovora, jedna sličica iz Zagoričana.

Srile se navr Krištine glavice Kaja ...ova i Delfa ...ina i počele ćaskat.

KAJA: O, bona Delfe, drago mi je da te vidim. čujem da si se jučer vratila iz Barenje.

DELFA: Jesam, Kaje moja.

KAJA: čula sam da je Luca ....ića našla gori momka i da se udala. Je l' to istina?

DELFA: Je, Kaje moja.

KAJA: Jesi li joj vidila čovika? Kakav je? Je l' čemu?

DELFA: Pa nako, nije loš, Kaje moja. Ne sviđa mi se jedino šta je ćelav, ćorav, ćosav i ćopav, a sve ostalo je da ne mere bit bolje.

I dalje, ko i dosad, očekujemo vašu suradnju i komentare.

ćaba muslimansko sveto misto u Meki kamo se ide na adžiluk (kockasta građevina u kojoj se čuva sveti crni kamen). K nama došlo iz turskoga Käbe, a tamo je priuzeto iz arapskog K'abä 'kocka'.

ćaća tata, otac. Ekspresivni izraz za tata.

ćage papiri, dokument, pisana potvrda, svidodžba, diploma i sl. Od turskoga kâğit, a u turski je došlo iz perzijskoga kāġaz 'papir'.

ćaknut koji nije potpuno pri sebi, koji nije normalan, udaren. Etimologija nije sasvim jasna. Morebit je od rumunjskoga tîcnit 'udaren'.

ćakulat brbljat, ogovarat, ugodno razgovarat. Glagol izveden od imenice ćakula koja je postala od mletačkoga talijanskog chiacola 'brbljanje'.

ćapat krast. Od talijanskoga chiappare 'ugrabit, ufatit'.

ćapit 1.zgrabit što na brzinu; ćopit 2. domoć se čega na brzinu, odnit drugima isprid nosa. Od istoga talijanskog glagola ko i ćapat.

ćasa dublja posuda poluokrugla oblika u kojoj se servira tečno jilo, zdila. Od turskoga kâse, a tamo je priuzeto iz perzijskoga kāse.

ćaskat ugodno razgovarat o običnim stvarima, čavrljat. Najvirovatnije je izvedeno od  iste talijanske onomatopeje cianciare ko i glagol čančolit. (Vidi tamo).

ćato pisar, onaj koji radi jednostavan administrativni poso. K nama došlo iz turskoga kâtib, a tamo je priuzeto iz arapskoga kātib 'pisar'.

ćebe pokrivač za krevet ili ogrtač za čobane od domaće tkane vune, pokrivač koji se pribacuje konju priko leđa. Od turskoga kebe.

ćeif volja, želja, zadovoljstvo. Od turskoga keyif,  a u turski je došlo iz arapskoga käyf. – ćeifli veseo, dobro raspoložen, (blago) pripit. Izvedenica od ćeif turskm pridivskim sufiksom –li.

ćela misto na glavi brez kose. Iz turskoga kel, a tamo je došlo iz  perzijskoga kel. Istoga su postanja i pridiv ćelav 'brez kose' i imenica ćelo 'ćelavac, čovik brez kose'.

ćemer svod, bolta, balatura. Iz turskoga kemer, a tamo je došlo iz perzijskoga kemer.

ćenifa nužnik, zaod (ne sićam se da se kod nas, u selu, ikada koristila ta rič jer nije bilo zaoda). Od turskoga kenif 'zahod'. Osnovno značenje 'onaj što je zastrt, zaštićen od pogleda'. U turski je rič došla iz arapskoga känf (koren knf znači 'zaštitit').

ćeresta materijal (za pripremu rane). Od turskoga kereste 'građa, pribor općenito, što služi za pripravu bilo čega, pa i jila'. U turski je došlo iz perzijskoga kerāste 'drvena građa'.

ćerilica  iskvareno od ćirilica 'slavensko pismo postalo prema grčkoj uncijali (= velika štampana slova). Ime dobila po sv. ćirilu, Grku iz Soluna koji je u drugoj polovici 9. st. sastavio prvo slavensko pismo glagoljicu.

ćerpić nepečena, na suncu sušena cigla. Od turskoga kerpiç.

ćertit pazit, pratit pogledom. Nismo našli etimologiju jer rič u tom obliku i značenju nije zabilježena ni u jednom ričniku. Nije virovatno da je povezano s turcizmom ćert 'urez, usjek na gredi' i od njega izvednim glagolom ućertit grede 'zarizat i ukrstit grede na kući' (jer je značenjski priviše udaljeno), ali ni to se ne more isključit.  Ako nije turcizam, po obliku izgleda najvirovatnije da je posuđenica iz nekoga romanskog jezika.

 ćibre šibica, žigica, sumporača. Iz turskoga kibrit, a tamo je priuzeto iz arapskoga kibrīt 'sumpor'.

ćiće  stric, striko od milja. Virovatno ko i čiča i čiko (ćiko) od balkanskoga turcizma çiçe 'tetak'.

ćikara šalica za bilu kavu, čaj ili mliko. Iz mletačkoga talijanskog chicara.

ćilibar / ćelibar jantar. Iz turskoga kehlibar, a u turski priuzeto iz perzijskoga kehrubā.

ćilim sag, tepih, šarenica. Iz turskoga kilim, a tamo je došlo iz  perzijskoga kilīm.

ćilit lokot, katanac. Od turskoga kilit 'brava'. U turski je došlo iz perzijskoga kilīd 'ključ'', a tamo pak iz  grčkoga χλειδός (= khleidós) 'ključ'.

ćindija vrime popodnevne molitve u muslimana (u nas naziv za pridvečerje, vrime prije zalaska sunca). Iz turskoga ikindi što zapravo znači 'druga (molitva od podneva)'.

ćirit prikriveno gledat; virkat, gledat ispod oka; žmirit.  To je ekspresivna rič kojoj je teško utvrdit točnu etimologiju.

ćitaba knjiga, zapis, pisani dokument. K nama došlo iz turskoga kitab, a tamo priuzeto iz arapskoga kitāb 'knjiga'.

ćiverica prvotno vrsta kape, a onda pejorativno i glava. Nije sigurno je li to ista rič ko i balkanski grecizam κιβούρι(ον) (= kiboýrion) 'nadgrobni spomenik', a koja dolazi od latinskoga ciborium. Taj je grecizam zabilježen u bugarskom kivor, albanskom qivúr i cincarskom (meglenorumunskom) chivure.

ćopat¹ ševat, ramat. Izvedeno od talijanskoga zoppo, što je varijanta od ciotto. Oba su talijanska lika ekspresivnoga postanja. U uporabi je i pridjev ćopav 'ševast'. (Vidi uvodni tekst).

 ćopat² jist polako, na sitno, komadić po komadić ko što rade kokoši. To je rič onomatopejskoga postanja. Razlikuje se od ćopat¹ duljinom samoglasnika o.

ćopit zdipit, ukrast, ščepat. Od istoga korena ko i ćopat², ali je sekundarno poprimilo značenje 'krast'. Koren ćop koji nije potvrđen ko samostalna rič virovatno je značio 'udarac'.

ćorav slip (na jedno ili oba oka). Od turskoga kör 'slip', a tamo je došlo iz perzijskoga kūr 'slip'.

ćorda sablja. Od turskoga görda 'vrsta sablje' ili kürde 'velik, krivi nož koji je oštar s obe strane'. U turski je rič došla iz perzijskoga kārd 'velik nož'.

ćosav (muškarac) kome ne reste brada i brkovi. Od turskoga köse 'muškarac bez brade i brkova', a u turski je priuzeto iz perzijskoga kūse.

ćošak kut, ugao, budžak. Od turskoga köše, a to je došlo iz perzijskoga kūše.

ćućnut spustit se u čučanj. Rič onomatopejskoga postanja.

ćula kijača, batina, šćap debeo pri dnu. Virovatno postalo ko odmilica (hipokoristik) od ćulumak, a to je pak nastalo križanjem dviju turski riči: külünk i çomak, tako da je dočetak prve –ünk zaminjen sa –umak. Završetak -ak se je u nas mogo osićat ko deminutivni sufiks, pa je odbačen zbog značenja kome ne pristaje. Tako je stvorena nova osnova ćulum, a od nje odmilica ćula.

ćulaf bila kapa od valjane vune koju su na glavi nosili muslimani. Od turskoga külah, a tamo je iz perzijskoga kulāh.

ćulak duguljasta stina ili više stina naslagane jedna na drugu ko biljeg. U nas stina – biljeg u igri „kelja“. Etimološki virovatno povezano s glagolima ćulat i ćulit.

ćulat slagat (stavljat jednu na drugu) više stvari bez ikakva reda. Virovatno od istoga korena ko i ćulit.

ćulit 1. dizat uši, 2. stajat na mistu (u pravilu besposleno), čekat. Od istoga korena ko i čulast / čulav. Vidi tamo.

ćumez kokošinjac, neugledna gostionica, mala i neuredna kuća, potleušica. Iz turskoga kümes.

ćuma rpica, čuperak. Iz turskoga küme 'rpa'.

ćumur ugalj. Iz turskoga kömür.

ćup dubok zemljani sud s dvi ručke koji ima usko dno, a onda se širi do polovice visine, pa se opet suzuje prema otvoru. U njemu se kod nas uglavnom nije, ko drugdi, držala kisalina, već obično paraćenda ili štogod drugo. Iz turskoga küp, a tamo je došlo iz arapskoga kūb.

ćuprija most. Iz turskoga köprü, a turska je rič priuzeta iz grčkoga γέφυρα (= géphyra).

ćurlik jednocivna čobanska svirala, frula. Glagol ćurlikat znači 'svirat u tu sviralu', a onda prineseno i 'zaludu pričat'. Riči su onomatopejskoga postanja.

ćuskija željezna poluga za bušenje rupa i dizanje tereta, s jedne strane šiljasta, a s druge tupa. Od turskoga küskü.

ćust gibak, spretan, okretan, (u nas najviše u smislu lipo, skladno građen; zgodan). Od turskoga çust, kamo je priuzeto iz perzijskoga čust. U nas je u uporabi bio i (popriloženi) oblik sridnjega roda komparativa ćustije 'čvršće, sigurnije, lipše'.

ćustek u nas samo u sintagmi skok iz ćusteka 'skok s mista' (tako da se najprije priljube stopala jedno uz drugo). Rič ćustek priuzeta je iz turskoga köstek 'spona za vezanje nogu konju, putilo'.

ćuškat udarat po ušima, zaušit. Izvedenica od onomatopejske osnove ćuš kojom se oponaša glas takva udarca.

ćutuk 1. panj, trupac, klada 2. glupa osoba, osoba čija se glupost očituje u nesvaćanju i u nemoći da što pametno kaže (glup ko klada). Iz turskoga kütük.

ćuza zatvor. Od talijanskoga chiuso 'zatvoren, zaključan'.

ćuže (malo) magare. U nekim govorima 'mali konj, paripče'. Možda onomatopejskoga postanja. Od istoga su korena virovatno i glagoli ćužit i ućužit. Glagoli su prvotno značili 'ić po zemlji, trčkarat ubrzanim korakom', a kod nas su poprimili značenje 'nosit koga na leđima'. 

Drago (čečurin) i Milan (Stipanjićkin) Mihaljević

< «		» >